Сви смо у опасности

КРАГУЈЕВАЦ – "Ја сам Зоран Димов, директор македонског БТР-а. Видим, живите тешко, помоћ вам је неопходна, а ја ћу вам изаћи у сусрет. Дођите у Скопље да одиграмо једну пријатељску утакмицу, па ћу вам дати новац, одећу, обућу, храну, све што вам је потребно", овако је Ђорђе Васић, председник ромског удружења "Стана", описао изненадну појаву углађеног незнанца, који је пре два месеца боравио у крагујевачком ромском насељу Лицики.
На сву срећу, до "гостовања" није дошло, а незнанца је "покупио" тим крагујевачке полиције за борбу против трговине људима.
Истрага је у току, па полицијски инспектори, који су прекјуче говорили на трибини "Стоп трговини људима", нису могли да саопште више детаља. Ово је, међутим, како је рекао Драган Томић, начелник Одељења за странце и сузбијање миграција Полицијске управе Крагујевац, класичан начин "намамљивања жртве у ланац трговине људима". Према његовим речима, овај вид организованог криминала дефинитивно је постао и проблем Србије.

Роми најугроженији

Према последњим подацима, у свету, у току само једне године, бива отето и извргнуто радној и сексуалној експлоатацији више од 700.000 људи, у Европи око 120.000, а Балкан је последњих година, мада нема прецизних података о броју жртава, једна од "најфреквентнијих тачака".

Трговина људима, пошаст с краја 20. века, полако се шири и Србијом. Према речима члана тима Полицијске управе Крагујевац за борбу против тог вида организованог криминала Славише Радовановића, Србија је земља "из које жртве потичу, али и у коју се доводе". Углавном је, каже он, реч о људима са маргина друштва.

– Станите пред огледало, па ћете видети потенцијалну жртву – кажу стручњаци, али то се не мисли буквално. Највећа опасност прети људима са сиромашних периферија великих места. Посебно су угрожени Роми, што због немаштине у којој живе, што због своје културе и обичаја – каже Радовановић.

Инсерти из филма, приказни на трибини, а у којем су учешће узели и психолози и социолози, показују да "обичајно право" код Рома стоји на врху етичке лествице. Младе девојке немају никаквих права, родбина са њима може да учини шта год пожели, док деца, од малих ногу, морају да се сналазе и зарађују новац.

– Због беде у којој живе и необавештености најчешће жртве организоване трговине људима у Србији су Роми. Продате девојке бивају сексуално искоришћаване, а деца се приморавају на разне облике радне експлоатације. Осим иностране, постоји и "интерна" трговина. Између два села, на пример – каже Радовановић.

"Потребна млада и атрактивна девојка за рад у елитном кафићу. Плата и стан обезбеђени", тако најчешће гласи лажни оглас, што је само један од начина за увлачење жртве у ланац трговине људима. Опасност прети и од многих сумњивих агенција које, наводно, без проблема могу да обезбеде добро плаћен посао у иностранству. Према Радовановићевим речима, пријава на оглас или долазак у такву агенцији "само је почетак пакла који следи".

Једном жртва, увек жртва

– Жртвама се, прво, одузимају путне исправе, а потом, ради остваривања профита, оне бивају изложене свакојаком малтретирању. Уцене и батине су редовни поступци, а све то прати прича о "великом новцу", наводно уложеном у њих. Трговац "господских" манира тражи од жртве да све више зарађује како би "вратила дуг", а када не испуни "очекивања" – пада у дужничко ропство и дефинитивно постаје власништво криминалца – каже Миодраг Павловић, такође члан тима крагујевачке полиције за борбу против трговине људима.

Према његовим речима, за жртву проблеми не престају чак и ако успе да побегне и врати се у своје место.

– Ресоцијализација жртве је изузетно компликована и неизвесна. Средина је најчешће одбацује, па је она приморана поново да се врати у пакао из којег је побегла, само што су тада муке које трпи много веће – наглашава Павловић.

"Палермо" конвенција Уједињених нација, из 2001, довела је до уједначавања законских норми у земљама које имају проблема са трговином људима, а у Србији, од 2004. године, у свакој полицијској управи формирани су тимови за борбу против овог вида организованог криминала.

– Земље у којима постоји трговина људима, влада САД дели у три категорије. До пре неку годину били смо у најгорој – трећој – што је значило да на сузбијању трговине људима ништа не предузимамо. Међутим, Србија се сада налази у другој категорији, а према ономе што сад радимо, мислим да већ заслужујемо да будемо у првој – каже Радовановић.