Svi smo u opasnosti

KRAGUJEVAC – "Ja sam Zoran Dimov, direktor makedonskog BTR-a. Vidim, živite teško, pomoć vam je neophodna, a ja ću vam izaći u susret. Dođite u Skoplje da odigramo jednu prijateljsku utakmicu, pa ću vam dati novac, odeću, obuću, hranu, sve što vam je potrebno", ovako je Đorđe Vasić, predsednik romskog udruženja "Stana", opisao iznenadnu pojavu uglađenog neznanca, koji je pre dva meseca boravio u kragujevačkom romskom naselju Liciki.
Na svu sreću, do "gostovanja" nije došlo, a neznanca je "pokupio" tim kragujevačke policije za borbu protiv trgovine ljudima.
Istraga je u toku, pa policijski inspektori, koji su prekjuče govorili na tribini "Stop trgovini ljudima", nisu mogli da saopšte više detalja. Ovo je, međutim, kako je rekao Dragan Tomić, načelnik Odeljenja za strance i suzbijanje migracija Policijske uprave Kragujevac, klasičan način "namamljivanja žrtve u lanac trgovine ljudima". Prema njegovim rečima, ovaj vid organizovanog kriminala definitivno je postao i problem Srbije.

Romi najugroženiji

Prema poslednjim podacima, u svetu, u toku samo jedne godine, biva oteto i izvrgnuto radnoj i seksualnoj eksploataciji više od 700.000 ljudi, u Evropi oko 120.000, a Balkan je poslednjih godina, mada nema preciznih podataka o broju žrtava, jedna od "najfrekventnijih tačaka".

Trgovina ljudima, pošast s kraja 20. veka, polako se širi i Srbijom. Prema rečima člana tima Policijske uprave Kragujevac za borbu protiv tog vida organizovanog kriminala Slaviše Radovanovića, Srbija je zemlja "iz koje žrtve potiču, ali i u koju se dovode". Uglavnom je, kaže on, reč o ljudima sa margina društva.

– Stanite pred ogledalo, pa ćete videti potencijalnu žrtvu – kažu stručnjaci, ali to se ne misli bukvalno. Najveća opasnost preti ljudima sa siromašnih periferija velikih mesta. Posebno su ugroženi Romi, što zbog nemaštine u kojoj žive, što zbog svoje kulture i običaja – kaže Radovanović.

Inserti iz filma, prikazni na tribini, a u kojem su učešće uzeli i psiholozi i sociolozi, pokazuju da "običajno pravo" kod Roma stoji na vrhu etičke lestvice. Mlade devojke nemaju nikakvih prava, rodbina sa njima može da učini šta god poželi, dok deca, od malih nogu, moraju da se snalaze i zarađuju novac.

– Zbog bede u kojoj žive i neobaveštenosti najčešće žrtve organizovane trgovine ljudima u Srbiji su Romi. Prodate devojke bivaju seksualno iskorišćavane, a deca se primoravaju na razne oblike radne eksploatacije. Osim inostrane, postoji i "interna" trgovina. Između dva sela, na primer – kaže Radovanović.

"Potrebna mlada i atraktivna devojka za rad u elitnom kafiću. Plata i stan obezbeđeni", tako najčešće glasi lažni oglas, što je samo jedan od načina za uvlačenje žrtve u lanac trgovine ljudima. Opasnost preti i od mnogih sumnjivih agencija koje, navodno, bez problema mogu da obezbede dobro plaćen posao u inostranstvu. Prema Radovanovićevim rečima, prijava na oglas ili dolazak u takvu agenciji "samo je početak pakla koji sledi".

Jednom žrtva, uvek žrtva

– Žrtvama se, prvo, oduzimaju putne isprave, a potom, radi ostvarivanja profita, one bivaju izložene svakojakom maltretiranju. Ucene i batine su redovni postupci, a sve to prati priča o "velikom novcu", navodno uloženom u njih. Trgovac "gospodskih" manira traži od žrtve da sve više zarađuje kako bi "vratila dug", a kada ne ispuni "očekivanja" – pada u dužničko ropstvo i definitivno postaje vlasništvo kriminalca – kaže Miodrag Pavlović, takođe član tima kragujevačke policije za borbu protiv trgovine ljudima.

Prema njegovim rečima, za žrtvu problemi ne prestaju čak i ako uspe da pobegne i vrati se u svoje mesto.

– Resocijalizacija žrtve je izuzetno komplikovana i neizvesna. Sredina je najčešće odbacuje, pa je ona primorana ponovo da se vrati u pakao iz kojeg je pobegla, samo što su tada muke koje trpi mnogo veće – naglašava Pavlović.

"Palermo" konvencija Ujedinjenih nacija, iz 2001, dovela je do ujednačavanja zakonskih normi u zemljama koje imaju problema sa trgovinom ljudima, a u Srbiji, od 2004. godine, u svakoj policijskoj upravi formirani su timovi za borbu protiv ovog vida organizovanog kriminala.

– Zemlje u kojima postoji trgovina ljudima, vlada SAD deli u tri kategorije. Do pre neku godinu bili smo u najgoroj – trećoj – što je značilo da na suzbijanju trgovine ljudima ništa ne preduzimamo. Međutim, Srbija se sada nalazi u drugoj kategoriji, a prema onome što sad radimo, mislim da već zaslužujemo da budemo u prvoj – kaže Radovanović.