Подршка младим људима

Новоименовани директор Британског савета Ендру Глас (1961) ступио је на дужност 17. јула ове године. Дипломирао је немачки језик и политичке науке на Универзитету у Бристолу, а магистрирао примењену лингвистику на Астон универзитету. За Британски савет почео је да ради 1989. године, а у Риму је 1992. преузео место заменика директора Центра за учење енглеског језика. Својим посебним пословним успесима сматра покретање и руковођење Центром за учење енглеског језика у Словенији и стручну мрежу у области образовања, енглеског језика и науке у Немачкој. Говори шпански, италијански, немачки, и мало словеначки и француски. Са Ендруом Гласом разговарамо о програму Британског савета у Београду, стипендијама, плановима…

● Колико сте упознати са српском културом?

– Мислим да знам прилично. О овом делу Европе читао сам доста, између осталог и дело Ребеке Вест. У Београду сам боравио осамдесетих година, још као студент, и тада је на мене оставио трајан утисак. О Београду и Србији свакодневно сазнајем нешто ново, из разговора са људима, читајући и гледајући филмове. Мислим да за сваку земљу постоји некакав стереотип. Тако сам се, радећи у Немачкој, пре доласка у Србију, суочио са различитим националним стереотипима који су понављани најпре у жутој штампи пре сваке утакмице Немачке са Уједињеним Краљевством. Мислим да сваки стереотип може да буде превазиђен стварним разумевањем и комуникацијом.

● Да ли Вам се чини да су се Срби и Европа удаљили током петнаест година изолације?

– Судећи по људима које сам срео и са којима Британски савет сарађује не мислим да је Србија удаљена од Европе. Нарочито не у смислу става, система вредности или амбиција. Међутим, забрињавајућа је статистика која каже да велики број младих људи у Србији није никада напустио земљу. Надам се да и то почиње да се мења. Такође, охрабрујућа је спремност Европске уније да помогне младе научнике из Србије, сарађујући са српским Министарством науке.

● Којем делу Вашег рада и програма Британског савета ћете посветити посебну пажњу током наредне четири године?

– Постоје две главне области рада Британског савета. Прва област се односи на програме подршке реформама у Србији и послове организације мреже и партнерства, посебно у вези са реформом образовања и приступа Србије Европској унији. Због тога је Британском савету важна сарадња са Министарством просвете Републике Србије. Подржавамо и рад Удружења професора енглеског језика у Србији, организујући радионице и семинаре за професоре, а ове године уприличили смо двонедељну летњу школу "Хорнби" на Палићу у којој су учествовали наставници из десет европских земаља.

Ускоро почиње и нови пројекат који се зове "Глобална капија", који ће омогућити успостављање сарадње између школа у Србији, Великој Британији и 58 других земаља које учествују у пројекту. На овај начин смо желели да подстакнемо интернационалну димензију образовања која је битан елемент у свим образовним системима.

Друга важна област је рад са младим људима и стручњацима у различитим областима – усавршавању језика, организовању испита, подршке у развоју различитих вештина и умећа. Важно је напоменути да се делатност Британског савета не заснива на инвестирању великих новчаних сума у институционалну реформу, већ се пре свега односи на успостављање и развој дуготрајних партнерских односа у циљу размене идеја и искустава. Мислим да је та узајамност односа од непроцењиве важности, као што је важно и јачање веза између наше две земље, и земаља у овом региону. Британски савет ће посебним програмом обележити важан јубилеј 2010. године – 70 година постојања у Београду.

● Имате ли намеру да оставите неки свој посебан печат?

– Имам пуно планова у различитим областима рада, као на пример у вези са радом библиотеке и интернет центра Британског савета, јер то није само место на којем се изнајмљују књиге, већ и место сусрета и разговора о књижевности, језику, науци и друштву. Тако смо у септембру увођењем књига за децу у наш фонд започели са програмом "Мисија читање" који треба да подстакне најмлађе да, уз забаву, истражују свет књига. Такође, настојаћу да више путујем, послом и приватно, и да посећујем друге градове Србије, Ниш, Крагујевац и Нови Сад. Предстоје и пројекти којима ћемо тежити да младе заинтересујемо за науку кроз месечне догађаје Caf