Тачијева влада „чистих руку”

Хашиму Тачију ово ће сигурно бити последња косовска влада коју ће предводити. Чак и пре њеног формирања сасвим умесним чини се питање колико ће да траје и шта ће моћи да уради.

Комбинација оптужујућег извештаја Дика Мартија и крађа на изборима две су полуге које ће западне дипломате радо користити да попусте или затегну своју везу са Тачијем.

С друге стране, опозиција (ДСК Исe Мустафе, Самоопредељење Аљбина Куртија и Алијанса Рамуша Харадинаја), која ће такође пажљиво пратити сваки Тачијев потез, показаће се објективно моћнијом од математичке већине коју он има у скупштини. Зато ће ова Тачијева влада бити као напрсла чаша, питање је тренутка када ће почети да пропушта воду.

Чак и да истрага о трговини органима и организованом криминалу не стигне до Тачија (а како ствари стоје, тако ће и бити с обзиром на намеру да се истрага препусти Еулексу), политичку каријеру може да му начне једна „банална” чињеница: да његова „нова влада” нема чист изборни легитимитет. Уосталом, познато је да су велики мафијаши „падали” на малим стварима, попут пореза.

А косовска влада креће са слабим легитимитетом зато што Тачи и његови коалициони партнери нису имали мере, па су их ухватили како доносе кутије напуњене „подобним” листићима, туку се на изборним местима и примењују све оно што је Слободану Милошевићу већ падало на памет пре више од десетак година. С том разликом што је Милошевића, каже анегдота, спасило једанпут што је, схвативши да је претерао, поручио: „Вадите из кутија”.

Е, пошто Тачи није нашао меру, специјални известилац Европског парламента Улрике Луначек сада каже да је политичарима на Косову и самој скупштини „сада јасно да добијени легитимитет који би скупштини и влади био потребан, као и признање у земљи – нису велики, колико би требало да буду”.

Тај мањак ће очигледно бити камичак у Тачијевој ципели и жуљаће га све више како се буде суочавао са изазовима који га чекају: институционалном и политичком кризом, мањком од 200 милиона евра у буџету који тек треба да се усвоји, социјалном бедом и корупцијом, а додатан притисак ће бити и отпочињање разговора са Београдом, у којима ће морати да пристане и на одређене уступке.

Зато Тачијева влада може мало тога да учини за Косово. За Србе – још мање, јер ће се бавити само тиме како да опстане. Самостална либерална странка Слободана Петровића, која има трогодишње искуство у Тачијевој влади, као његов значајан коалициони партнер, трпеће све последице слабе владе. Бројке говоре да су водећи министарство за повратак и рад и социјалну заштиту, до сада мало учинили за српску заједницу. У будућем мандату Петровић се нада да ће са потпредседничком функцијом и већим бројем министарстава имати и већи утицај.

Али питање је колико ће се влада бавити мањином, када са већином већ има огромне проблеме: животни стандард пада, незапосленост је огромна а корупција и криминал су на првим местима свих анкета које испитују задовољство грађана косовском влашћу.