Tačijeva vlada „čistih ruku”

Hašimu Tačiju ovo će sigurno biti poslednja kosovska vlada koju će predvoditi. Čak i pre njenog formiranja sasvim umesnim čini se pitanje koliko će da traje i šta će moći da uradi.

Kombinacija optužujućeg izveštaja Dika Martija i krađa na izborima dve su poluge koje će zapadne diplomate rado koristiti da popuste ili zategnu svoju vezu sa Tačijem.

S druge strane, opozicija (DSK Ise Mustafe, Samoopredeljenje Aljbina Kurtija i Alijansa Ramuša Haradinaja), koja će takođe pažljivo pratiti svaki Tačijev potez, pokazaće se objektivno moćnijom od matematičke većine koju on ima u skupštini. Zato će ova Tačijeva vlada biti kao naprsla čaša, pitanje je trenutka kada će početi da propušta vodu.

Čak i da istraga o trgovini organima i organizovanom kriminalu ne stigne do Tačija (a kako stvari stoje, tako će i biti s obzirom na nameru da se istraga prepusti Euleksu), političku karijeru može da mu načne jedna „banalna” činjenica: da njegova „nova vlada” nema čist izborni legitimitet. Uostalom, poznato je da su veliki mafijaši „padali” na malim stvarima, poput poreza.

A kosovska vlada kreće sa slabim legitimitetom zato što Tači i njegovi koalicioni partneri nisu imali mere, pa su ih uhvatili kako donose kutije napunjene „podobnim” listićima, tuku se na izbornim mestima i primenjuju sve ono što je Slobodanu Miloševiću već padalo na pamet pre više od desetak godina. S tom razlikom što je Miloševića, kaže anegdota, spasilo jedanput što je, shvativši da je preterao, poručio: „Vadite iz kutija”.

E, pošto Tači nije našao meru, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček sada kaže da je političarima na Kosovu i samoj skupštini „sada jasno da dobijeni legitimitet koji bi skupštini i vladi bio potreban, kao i priznanje u zemlji – nisu veliki, koliko bi trebalo da budu”.

Taj manjak će očigledno biti kamičak u Tačijevoj cipeli i žuljaće ga sve više kako se bude suočavao sa izazovima koji ga čekaju: institucionalnom i političkom krizom, manjkom od 200 miliona evra u budžetu koji tek treba da se usvoji, socijalnom bedom i korupcijom, a dodatan pritisak će biti i otpočinjanje razgovora sa Beogradom, u kojima će morati da pristane i na određene ustupke.

Zato Tačijeva vlada može malo toga da učini za Kosovo. Za Srbe – još manje, jer će se baviti samo time kako da opstane. Samostalna liberalna stranka Slobodana Petrovića, koja ima trogodišnje iskustvo u Tačijevoj vladi, kao njegov značajan koalicioni partner, trpeće sve posledice slabe vlade. Brojke govore da su vodeći ministarstvo za povratak i rad i socijalnu zaštitu, do sada malo učinili za srpsku zajednicu. U budućem mandatu Petrović se nada da će sa potpredsedničkom funkcijom i većim brojem ministarstava imati i veći uticaj.

Ali pitanje je koliko će se vlada baviti manjinom, kada sa većinom već ima ogromne probleme: životni standard pada, nezaposlenost je ogromna a korupcija i kriminal su na prvim mestima svih anketa koje ispituju zadovoljstvo građana kosovskom vlašću.