Позајмљени ауторитет

Бог чува Србе. А ММФ и Србе и све грађане Србије.

Да није било ММФ-а и његових седам мисионарских ревизија у последњих 27 месеци, и грађани и држава лоше би се провели и можда би већ увелико правили друштво Грцима.

ММФ и његова мисија која је седам пута походила Београд помогла нам је да обуздамо потрошачки менталитет наше државе, натерала је нашу државу да емитује своје вредносне папире, натерала је пословне банке да се обавежу да неће износити капитал из Србије и на крају, добили смо скоро три (2,9) милијарде евра зајма за јачање девизних резерви земље.

И да нема ништа више, све ово већ је довољно да грађани Србије почну да скандирају у стилу фудбалских навијача „дођите нам опет”. Јер, и обичним оком види се да нашој влади треба помоћ са стране јер слабо брине о својим грађанима.

Осим што нам је дао кредит, ММФ је добио и додатну главну улогу у Србији – влада га користи као „чистача прљавих послова”. Јер, кад год нешто не сме да уради како не би увредила грађане бираче, влада се позове на ММФ и каже да би она радо, на пример, подигла плате и пензије, али да то не дозвољава ММФ.

Тако је, осим пара влада од ММФ-а позајмила и – ауторитет. Најважнији ефекат овог аранжмана коме у априлу истиче „мандат” није у тежини финансијског зајма од 2,9 милијарди евра, јер да јесте Србија би већ потрошила све паре а не само половину те суме. За Владу Србије много је важнија нематеријална вредност 27-месечног аранжмана Србије са ММФ-ом. Та вредност је у позајмљеном ауторитету којим влада дисциплинује своје запослене (у здравству, школству, полицији, правосуђу) који траже веће зараде, смирује пензионере који желе повишицу, хлади незадовољне синдикате и гаси локалне социјалне пожаре.

И док се пред домаћом јавношћу „прсила” ауторитетом позајмљеним од ММФ-а, пред међународним пословним круговима користила је аранжман са ММФ-ом да би себи и држави подигла кредибилитет, односно рејтинг. На основу тог кредибилитета пословне банке су у Бечу у јесен 2009. године пристале на аранжман по коме у време кризе неће износити капитал из Србије.

Аранжман са ММФ-ом завршава се у априлу. Влади ће, међутим, и даље бити потребни домаћи ауторитет и међународни кредибилитет. Пошто нема снагу да их сама створи, мораће поново да их зајми, бар на две године. И опет од ММФ-а. Зато се власт тако изразито не опире прављењу новог дила с ММФ-ом и зато најављује да тај аранжман неће имати „финансијски аспект”.

За веровати је да ће за те две године „надзорног аранжмана” влада успети да изгради ауторитет у домаћој јавности. А што се тиче међународних пословних кругова и кредибилитета Србије, ту ће нешто драстично морати да се мења. Уместо да га позајмљује од ММФ-а, Влада Србије мораће да посегне за неким другим инструментима. Рецимо, да штампа државне хартије од вредности и да их продаје на европском финансијском тржишту. Ако потражња за српским вредносним папирима буде велика, а камата мала онда ће то бити знак да Србија и њена влада имају добар рејтинг и висок кредибилитет у пословним круговима у Европи и свету.