Увек отворена чачанска галерија

Чачак – Божидар Плазинић (57) одвојио је шест вишебојних графика из ранијег периода свог стваралаштва и ових дана ће их трајно поставити у Одељењу интензивне неге Градске болнице у Чачку. Сликар из овог града и оснивач Центра за визуелна истраживања „Круг” каже да је одабрао радове интензивнијег колорита како би „разбио суморни, сиви амбијент установе”.

– „Круг” је у кратком раздобљу, програмом који је назван „Уметничко опремање јавног простора кроз личне донације” поклонио 278 слика просветним адресама – школама, домовима и центрима – затим Градској болници, Окружном затвору и Техничком факултету. Примаоци су се реверсима обавезали да не могу отуђити радове који трајно остају код њих и тако је, у фреквентним просторима, створена једна велика градска галерија, увек отворена – истиче Плазинић за „Политику”.

На психијатријском одељењу чачанске Болнице постављено је 50 радова насталих у сарадњи овог сликара са пацијентима те куће, кроз пројекат „Арт дијалог”. Слике из збирки „Круга” освежиле су и зидове ходника Окружног затвора, где су увек на оку ухапшеницима.

„Круг” је створен тачне пре једне деценије потписима престижних оснивача – Косте Богдановића, Ранка Радовића, Бранимира Карановића, Саве Степанова, Александра Ђурића, Милана Блануше... и делатност је усмерио на ширење визуелне културе. Тако је овај Центар у Чачку утемељио међународни симпозијум „Уметност и папир” кроз који су протеклих година прошли сликари из 28 држава. Поред „Арт дијалога”, посвећеног раду са лицима са маргине друштва, низале су се бројне изложбе, уз скромну издавачку продукцију. Усталила се и једна необична традиција – школа сликања и цртања – коју је Плазинић основао пре 16 година па се утопила у „Kруг”, али је он остао једини предавач.

– Смисао школе јесте да помогне матурантима из нашег краја у припремама за пријемне испите на ликовним и уметничким академијама и архитектонским факултетима. Кроз ову уметничку праксу до сада је прошао 191 свршени средњошколац, и чак 190 је положило пријемни на академијама и факултетима. Само један је отпао, на архитектури у Београду – вели Плазинић.

Сваки од раних радова будућих академаца, иначе вероватно осуђен да оде бестрага, сачуван је у Центру за визуелна истраживања, и они сада красе школске зидове у граду. Тако је настала једна од три збирке у „Кругу”. Другу чине радови наших и светских уметника који су прошли кроз неку од акција „Круга” док трећој, и најмањој, припадају уметничке фотографије.

– У другој збирци су радови значајних сликара као што су Ричард Нонас из САД, Дан Паладе и Габријела Туртуреа из Румуније, Един Нуманкадић из БиХ, Исмет Рамићевић из Македоније, Бранко Николов из Бугарске, наши уметници Милан Блануша, Зоран Тодовић, Бранимир Карановић, Шемса Гавранкапетановић, Слободан Ера Миливојевић, Александар Ђурић. Тој збирци припада и чак 14 рељефа Косте Богдановића из његовог циклуса „Византеме”, и сви ти радови нису више у депоу, већ имају своје ново место, негде у граду.

Плазинић описује да, с почетка, нису сви били одушевљени поклоном.

– У неким установама људи су се нећкали око прихватања слика, објашњавајући да не знају како да их чувају или да не воле да брину о томе. Идеју су најпре и оберучке подржали Дом ученика који је добио 87 радова и Школска управа и Регионални центар за унапређење образовања, где смо трајно изложили 78 дела. Други су, видевши како то изгледа, одмах стали у ред за слике.

Г. Оташевић