О уметности емоција

У Великој дворани Дома синдиката, 25. октобра премијерно ће бити приказан филм "Ствар срца" сценаристе и редитеља Мирослава – Мике Алексића, који је филм реализовао у личној продукцији, заједно са супругом Биљаном Машић и групом пријатеља, без чије помоћи овај филм можда још не би угледао мрак биоскопских дворана.

По вокацији дипломирани редитељ, Алексић је многим глумцима пружио прилику да начине прве кораке, а откривајући им лепоту глумачког посла, давао им је и смернице како да са мером одговоре на замке драмских уметности.

У љубавној драми о двоје младих Алексић испитује оно суштинско у емотивној вези – како превазићи проблем преваре, да ли праштати и да ли је то умеће или вештина да се препозна прави тренутак када је опроштај могућ.

Умеће праштања

– Превара је била предуслов ове приче, али она није најважнија, већ је главни јунак ове приче простор. Тај простор је сећање које често није чисто, јер се реконструише по мирису или по оном детаљу који нас доводи до митског. То је само један део простора у којем главни јунаци постоје. Њихов заједнички простор је оно у шта неко трећи уђе и повреди га. Био ми је важан психолошко-емотивни простор за смештање два млада јунака. Ти јунаци носе оно што носи младост, огромну чистоту и осећање да превара у љубавном набоју изгледа као нешто што је неопростиво и непремостиво. Док су људи млади, то представља огроман проблем и ту се супротстављају два угла гледања проблема, један мушки, а други женски, који се сударају, а основни мотив је умеће праштања – истиче у разговору за наш лист Мика Алексић, који каже да у овом филму нема псовки, насиља и иконографских обележја времена у којем живимо, а да је филм опет савремен. У причи о превари Алексић подвлачи да је ипак најважније опраштање, имати моћ праштања и знати опростити.

– "Ствар срца" је и Србија и љубав и опраштање. Много шта се може подвести под оно што називамо "ствар срца". То нису само љубавни однос, владање емотивним просторима или одлуке које доносимо. Овај филм је настао кроз емоцију и обраћа се емоцији, што је препознатљиво док се гледа и рачуна се на емотивну интелигенцију. Филм укрупњује тај проблем, те се можда изгуби могућност перцептивног доживљаја јер смо превише близу и чини се да је све то нејасно. Стална смена субјективног и објективног гледања и позиције гледаоца је оно што је важно. "Ствар срца" јесте љубавна драма, која на други начин прича ту причу, и основни драматуршки задатак је био како уклопити простор одрастања јунака са простором митског доживљаја и простором где је повређен лични љубавни простор, где је неко на тренутак прошао и оставио ожиљак. Тај ожиљак сукобљава јунаке, али не зато што се мрзе или што не могу да опросте, већ зато што су млади и не умеју и немају искуство да опросте. Време и тренутак праштања су најважнији. То је тренутак када неког подржите или кад закасните само неколико секунди или неко време па то више није опроштај и нема то значење, што је и хришћанска одлика – указује Алексић, који се, иако је имао продукционо-финансијских потешкоћа у реализацији филма, са радошћу сећа сваког дана снимања и изванредних локација омеђених рекама Лим и Ибар.

Последња игра Љубе Тадића

Главне улоге у филму "Ствар срца" тумаче Нада Мацанковић и Вук Костић, који су награђени повељама за изузетне улоге на овогодишњем Фестивалу глумачких остварења у Нишу. Поред њих и многих других који су са посебном чашћу играли у филму "Ствар срца", оно по чему ће се, између осталог, ово дело издвајати јесте и креација Љубе Тадића, његова последња игра на великом платну.

– Глумац траје докле постоји ментална слика код људи о њему. У позоришту се то губи, али на филму остаје. Добро се осећам, јер је ово бележење Љубе који ће означити његово трајање. Љуба у филму постоји у појави без иједне речи, као лик који главним јунацима представља корен њихових очева, деда, прадедова..., народа. Дивно је изгледао, врло моћно на слици у само неколико кадрова и, иако је то мало, то је врло јако, што је она права мера коју је одредио неко други. Та симболичка појава Љубе на почетку и на крају филма заменила је читав један живот и претворила све то у један снажан симбол, који ће овај филм задржати. Дакле, сећање на дивног и великог глумца којег смо имали и зато је филм "Ствар срца" утолико важан јер ће сачувати тај делић сећања на Љубу – са дивљењем истиче Алексић.