Археологија конфликта

На 60 спратова новоотворене Дојче банке у Франкфурту постављена су уметничка дела из колекције ове институције, тако да је сваки спрат постао засебан изложбени простор. На 20 спратова распоређени су радови уметника из Европе, а међу њима и цртежи јединог уметника из Србије – Ивана Грубанова (1976).

Поставка на 60 спратова представљаће сталну поставку, која је уклопљена у архитектуру и садржаје зграде која је темељно реновирана управо да би била својеврстан музеј колекције ове банке. Сви уметници су представљени са више радова или више серија радова који су откупљени од стране Дојче банке.

Колекција је формирана са намером да прикаже глобалну уметничку сцену од 2000. године и подељена је по континентима. Међу уметницима који представљају Европу су, између осталих, Гавин Турк, Сантиаго Сиера, Чарлс Авери, Анри Сала, Питер Доиг, Недко Солаков, Јане Чаловски, Вилхелм Саснал.

„Представљен сам са више фрагмената разних серија и са једном целовитом серијом цртежа под називом ’Афтеримиџис’. Цртежи из серије ’Афтеримиџис’ су рађени као референца на археолошке цртеже, цртеже ископина на којима се контурама представљају фрагменти ископаних артефаката. Код мојих цртежа је референца на археолошку ископину само пут да се проговори о ископинама које су остале након балканских конфликата. Остацима идеологија, религијских убеђења, жртвама и несталима”, каже Грубанов.

Серија на неки начин представља меморијал који визуализује последице рата.
Све уметнике је бирао специјални жири у саставу Оквуи Енвезор, кустос манифестације Документа 11 и директор Хаус дер Кунст у Минхену, Ху Ханру, кустос 10. истанбулског Бијенала и 5. Бијенала у Тирани и Удо Кителман, директор Националне галерије у Берлину.

Жири је, на основу својих искустава и знања, предлагао постојеће радове и номиновао шири избор уметника, а затим се гласањем од списка са више стотина имена дошло до 60 изабраних.

Иван Грубанов је после завршеног Факултета ликовних уметности у Београду био стипендиста Краљевске академије у Амстердаму и Делфина студија у Лондону. Каријера овог уметника везана је, осим за индивидуалне изложбе, за учешћа на бројним светским бијеналима уметности. У Србији, тачније у Београду, Грубанов је излагао у Салону Музеја савремене уметности и на Октобарском салону, а његово име посебно је заинтригирало јавност када је представио цртеже настале на лицу места, у хашкој судници, током суђења Слободану Милошевићу. Недавно је Ивану Грубанову посвећена и монографија са текстовима које су потписали Филип Пирот и Чарлс Еше.