Чекајући Чака Нориса

И куд сад више човек да се склони? Од ТВ-а бежим у књиге, од књига бежим у ТВ-програм. На крају ћу, како је кренуло, да побегнем у природу и да постанем један од оних чудака што само гледају шуме и небо. Јер, где год да гвирнем, људи се или свађају или се вређају међусобно. Изгледа да је дошао онај неки моменат у животу кад свет полако почиње да ми се гади. Колоквијално, то се вероватно зове старење, али мени више прија да томе дам неку вишу димензију. Да не буде баш све тако банално и лично.

Хтела не хтела, сви ти хит-мејкери, носиоци силиконских усана и набилдованих сујета ипак доспевају до мене. Бестселери ми излазе на нос, и то не само у облику књига. Иду као алва. И руља се смеје, смеје, док они ваљају своје глупости, своје јефтине мржње, своје лоше скројене духовитости, своје отровне стрелице, које онда треба да им донесу још понеког Оскара популарности. Један од њих, тако пре неки дан, започиње емисију причајући отприлике овакав скеч: Девојка пише писмо свом оцу и каже му, драги тата ништа не брини ја сам сад са оним ког волим... Прича иде даље и испоставља се да је њен изабраник помало и наркоман, али лек за ХИВ само што није измишљен, а помало је и трудна, али нек се тата ништа не секира (ту негде наступа врхунац духовитости, ваљда) њен Мустафа ће да је преведе у ислам и све ће да буде у реду. У публици, делиријум смеха! Градација увреда је по њиховом мишљењу вероватно сјајна, ем наркоман, ем сидаш, ем муслиман(!). И све то на једној од најгледанијих ТВ станица. После ће да се чуде кад им Зукорлић буде казао оно што ће да им каже. Додуше, он би им то исто казао све и да су га само нудили колачима, а не увредама, али овако му само олакшавају посао, а ја не могу да установим зашто, с којим циљем? Да ли само из пуке глупости, или у свему томе постоји неки план? Чисто сумњам. Кад су Срби нешто планирали.

На једној другој телевизији онај мегапопуларни и хипердуховити највише воли да се окоми на сваког ко се не уклапа у његов систем вредности, у мери у којој он сматра да је (грозне ли речи) нормално. Прозива једну певачицу да је мушкобањаста. Неког тамо другог прозива да је дебео. А неку трећу прозива да је промискуитетна. А све то скупа га се ништа не тиче, али нема везе, важно је да се раја забавља. Сутра ћемо с тугом констатовати да је израсла још једна генерација пакосника и подсмешљиваца, оних који не поштују ни себе, ни друге.

И тако, збришем од свега тога у свет књига, где ме дочекају увређени писци и жирији. Још се није слегла фрка око једне награде, сад ће да крене и друга. То са књижевним наградама је, колико капирам, озбиљна конкуренција популарности ,,Фарме”. Доделе књижевних награда су ,,Велики брат”, само за интелектуалце. Прати се у наставцима и јако је занимљиво! Мо’ш мислити, неко није добио награду. Фрка на ,,Фејсу”, фрка по новинама, фрка на телевизији. Још ће да испадне да се сада књиге пишу само да би се добиле награде. Критичари су љути на писце, јер морају да читају много тог књижевног шута док рмбаче по жиријима, а писци су (барем у томе удружени) љути на критичаре што су им рекли да углавном немају појма. Зар не би то био један добар Сурвајвер? Племе писаца и Племе критичара! У неком моменту дошло би до подела, писци би покушали да придобију поједине критичаре, а могућности прављења кланова биле би неисцрпне. Ко хоће да уђе у ужи избор за важније књижевне награде морао би да поједе неку велику тропску бубу или гуштерово око. И обавезно сви да буду у купаћим костимима. Јер не могу људи ваљда да се смарају читањем књига, морамо публици дати неки нормалнији разлог да се подсмевају писцима и критичарима.

Ако сте случајно помислили да све то једно с другим нема никакве везе, варате се. Сви ће се они врло скоро наћи заједно у конкуренцији за националне пензије, сви ти ди-џејеви, академици, носиоци најновијих модних крикова и креатори спектакуларних џет-сет развода. Сви ће бити на истој подугачкој листи која ће сведочити о њиховом нарочитом доприносу култури и о њима ће расправљати још један гневни жири.

Баш ме нешто занима који би то Супермен требало да буде министар културе па да извуче живу главу у овом ријалити програму. Кад будете поново размишљали о реконструкцији владе, ја предлажем Чака Нориса. Па да видим, мајчин сине, ко би се онда нешто побунио што није ушао у ужи избор на награду. Или што није постао дворска луда, а цело село проверено гласало за њега.