Таг: ленголд јелена

Одмах да се разумемо: нисам ја ишла код психијатра што волим, или што ми нешто фали, него што ме закон на то натерао. Знам, знам, сви тако кажу, да им ништа не фали. Али треба то добро проверити. Тиме се очигледно руководио и мој психијатар. Сваких десет година продужавам возачку дозволу, јер сам кратковида. И том приликом морам да добијем лекарску потврду, а она подразумева четири прегледа,...

У Србији је у току очигледна популистичка кампања против уметника. Гладном и осиромашеном народу бацају се, уместо плата, пензија и ефикасних институција, мамци у виду наслова „Укидају се националне пензије”, уз пратеће фотографије распеваних естрадних уметника. Овакви текстови лажни су, шкодљиви и тенденциозни по толико основа да би то тешко стало у један новински текст, али да покушамо. Пре...

Одавно ништа нисам написала у овој колумни, а разлог за то је само један: не успевам да нађем ништа лепо о чему бих писала, а да је при том довољно важно спрам актуелне јаве. Ружне ствари имате сервиране у редовним дозама, на сваких неколико сати. Застрашујуће вести престижу једна другу. Неколико сати смо љути, па затим уплашени, па увређени, па нас ухвати безнадежност, па смо резигнирани, па...

Знам, знам, уз све ове бриге које као држава и народ имамо, кога се још тиче што изумиру царски орлови, сибирски леопарди, панде и – слободни уметници. Али, дозволићете, нама пандама и слободним уметницима, наша је мука најтежа, па тако, ево још једном о апсурдном кафкијанском заплету кроз који непрестано пролазимо, без изгледа за блиско решење. По Закону о култури, доприносе за самосталне...

Сваки писац који макар и најмање својим делом зађе у тему еротике, неминовно се сусреће са вечитом и тако деликатном дилемом: како направити јасну границу између еротике и порнографије. Један од бољих текстова о еротици у књижевности изашао је из пера Алберта Мангела, а може се наћи као увод у Антологију еротских прича, насловљену „Врата раја”. Можда би се некоме чак и сам овај наслов учинио...

О чему сад опет да пишем за ту колумну,питам ја тако себе и укућане и случајне пролазнике кроз свој виртуелни живот. Сумирај, кажу они, сад је крај године, добро је време за сумирање после Сајма књига. Јес’да сумирам, па да ли сте ви нормални? Ко сумира, може слободно после тога на антидепресиве и да се држи подаље од симса, за сваки случај. Сумирање ме, како год окренеш, доведе до два...

Ако је могао председник државе недавно да напише за новине чланак о својим импресијама са путовања у Италију, што не бих могла и ја, зар не? Шта, па, мени фали? Дакле, да цитирам председника: Пут за Италију протекао је без проблема. Полетели смо у заказано време. Мислим, лако ми је да сад сама наставим, кад већ имам овако инспиративан почетак. То зна сваки писац. Прва реченица је...

Неће ми бити први пут да о овој теми пишем, али, одмах да вам буде јасно – одустати нећу. Писаћу вам о томе барем једном годишње, па коме пре досади. Мени, нажалост, не може да досади да на то мислим. Упекла звезда, четрдесет степени, одвалила сам климу у колима до максимума, а истом снагом и радио, и чекам да се упали зелено светло па да идем даље. А на раскрсници, она коју стално виђате, само...