Андрићеве приче о градовима

Поводом пола века од додељивања Нобелове награде Иви Андрићу, три београдске издавачке куће: „Лагуна”, Графички атеље „Дерета” и „Драганић”, објавиће током ове године десет тематских књига прича. Од Задужбине „Иво Андрић” Графички атеље „Дерета” добио је права за четири књиге: „Фратарске приче”, „Приче о градовима”, „Женске приче” и „Приче о деци”. Књига „Женске приче” биће објављена током марта, а потом и „Приче за децу”.

У „Фратарским причама”, које су се појавиле прошле године, пред Сајам књига у Београду, Иво Андрић, каже Зоран Богнар, своје виђење печати савременом формом, волшебно користећи трагове прошлости у садржинском виду. Кроз вечито укрштање хришћанства и ислама, аутор мудрост векова претаче у модерну и брзу реченицу јаког нерва, ону која задржава пажњу и разголићује истину.

Oвим причама продиремо у заумни свет фратара и у њихове дирљиве, врло често и духовите полемике, као и у лирско разлагање мисаоних и емотивних токова, успона и падова, свих загонетки и тајни тог времена...

Управо се појавила књига „Приче о градовима”. Свака прича у овој књизи о вечитом судбинском преплитању полиса и човека, истиче Богнар,налази се у креативној функцији и свака на свој начин ствара и носи терете свога времена. Као јединствена целина ове се приче намећу као модерне визије градова у којима су у врло прецизној и истанчаној уметничкој интерпретацији утемељене отворене и слободне људске индивидуалности.

Андрићева анализа заснива се на понирању у унутрашњи човеков космос, на асоцијативности језика и стила, на суптилном отварању људских карактера у којима се непрекидно формирају нови светови са слободнијим људским садржајима. Реч је о причама које су вешто, стилски и композиционо сигурно изведене до краја.

Андрић је за живота објавио шест збирки прича: прве три, све под називом „Приповетке”, појавиле су се 1924, 1931. и 1936. године. „Нове приповетке” изашле су 1948, књига прича „Панорама” штампана је 1958, а збирка „Лица” 1960. године. Прича „Љубави” из књиге „Приче о градовима” објављена је постхумно, 1976. године.

Задужбина „Иво Андрић” припремила је различите изборе Андрићевих приповедака. Сврстане према темама и мотивима, оне би могле на нов начин да осветле неке од његових најважнијих књижевних идеја. Намера Задужбине је да таквим изборима у центар читалачке пажње уђу и мање познате и ретко публиковане приче, које до сада нису биле заступљене у већини постојећих избора. На тај начин, Андрићево приповедачко дело са својим богатством тема, мотива и идеја – биће потпуније доступно читаоцима.