„Пензионисана” падејска скела

Падеј код Чоке – Падејска скела је век и по повезивала Банат и Бачку. Од почетка године више не саобраћа. Одмара се на банатској обали реке Тисе. Поред ње, у снегу насукан је и бродић. Он ју је годинама вукао кроз превртљиве таласе панонске лепотице.

Пензионисање падејске скеле се очекивало. Мештани ових крајева знали су да ће изградња моста код Аде преко Тисе значити и престанак рада скеле. Мост је, једноставно, практичнији: можеш га прећи кад хоћеш, а не треба да платиш. Са скелом је већ другачије. Она саобраћа на сваких сат времена. Када су гужве, не могу сви ни стати на скелу. Преоптеретили би је. А и прелазак се наплаћује: бициклистима 50, а власницима возила 300 динара.

Ипак, од када не ради, о њој се прича више него икада. Ухватила је мештане нека туга, сета, обузеле их емоције. Неки сврате до обале да је погледају, сете се детињства и препричавају доживљаје у вези са скелом.

– С једне стране нам је свима лакнуло када је саграђен мост у Ади. Он је и нама довољно близу, па можемо да га користимо. Око одржавања и регистрације скеле имали смо велике трошкове, који су оптерећивали наш мали буџет. Сада тога неће бити. С друге стране, отварање моста очекивали смо тек у септембру ове године, а не крајем прошле. Иако смо скелеџије, припремани на то да ће фреквенција саобраћаја преко скеле опасти, изненадила нас је брзина којом се све десило. Сада скела уопште не саобраћа, а скелеџије су остале без посла – каже за „Политику“ председница Савета месне заједнице Падеј Стана Ђембер додајући да је у току припремање документације потребне за стављање скеле под заштиту државе. Она би тако могла да постане покретни историјски споменик, али и туристичка атракција.

– У сваком случају, неће ићи у старо гвожђе – наглашава прва дама села.

Мештани причају да је скелу још почетком 19. века поставио чувени властелин Ђерђ Диван. Њоме су се некада превозили фијакери и стока, а у новије доба пољопривредне машине, овце и, наравно, људи. Многи Падејчани и данас имају њиве са друге стране реке Тисе или су запослени у тамошњим фабрикама, док бачвански сточари радо доводе своја стада оваца на испашу у Банат. Кажу да су пашњаци у Падеју далеко квалитетнији.

– Како ће све ићи убудуће, видећемо. Скелу и бродић смо осигурали и они се у сваком моменту могу поново ставити у функцију – истиче Стана Ђембер.

Скелеџија Бранислав Милошев каже да је радећи овај посао упознао многе људе. Дешавало се да неки направе дужи пут само да би видели скелу и прешли Тису њоме.

– Било је и незгодних ситуација. Срећом, ниједном у мојој смени. Колегама се покидала сајла. Дувао је јак ветар, али струја није била јака па су чамцем успели да изгурају скелу на супротну обалу – присећа се Милошев.

Силвија Милетин