„Penzionisana” padejska skela

Padej kod Čoke – Padejska skela je vek i po povezivala Banat i Bačku. Od početka godine više ne saobraća. Odmara se na banatskoj obali reke Tise. Pored nje, u snegu nasukan je i brodić. On ju je godinama vukao kroz prevrtljive talase panonske lepotice.

Penzionisanje padejske skele se očekivalo. Meštani ovih krajeva znali su da će izgradnja mosta kod Ade preko Tise značiti i prestanak rada skele. Most je, jednostavno, praktičniji: možeš ga preći kad hoćeš, a ne treba da platiš. Sa skelom je već drugačije. Ona saobraća na svakih sat vremena. Kada su gužve, ne mogu svi ni stati na skelu. Preopteretili bi je. A i prelazak se naplaćuje: biciklistima 50, a vlasnicima vozila 300 dinara.

Ipak, od kada ne radi, o njoj se priča više nego ikada. Uhvatila je meštane neka tuga, seta, obuzele ih emocije. Neki svrate do obale da je pogledaju, sete se detinjstva i prepričavaju doživljaje u vezi sa skelom.

– S jedne strane nam je svima laknulo kada je sagrađen most u Adi. On je i nama dovoljno blizu, pa možemo da ga koristimo. Oko održavanja i registracije skele imali smo velike troškove, koji su opterećivali naš mali budžet. Sada toga neće biti. S druge strane, otvaranje mosta očekivali smo tek u septembru ove godine, a ne krajem prošle. Iako smo skeledžije, pripremani na to da će frekvencija saobraćaja preko skele opasti, iznenadila nas je brzina kojom se sve desilo. Sada skela uopšte ne saobraća, a skeledžije su ostale bez posla – kaže za „Politiku“ predsednica Saveta mesne zajednice Padej Stana Đember dodajući da je u toku pripremanje dokumentacije potrebne za stavljanje skele pod zaštitu države. Ona bi tako mogla da postane pokretni istorijski spomenik, ali i turistička atrakcija.

– U svakom slučaju, neće ići u staro gvožđe – naglašava prva dama sela.

Meštani pričaju da je skelu još početkom 19. veka postavio čuveni vlastelin Đerđ Divan. Njome su se nekada prevozili fijakeri i stoka, a u novije doba poljoprivredne mašine, ovce i, naravno, ljudi. Mnogi Padejčani i danas imaju njive sa druge strane reke Tise ili su zaposleni u tamošnjim fabrikama, dok bačvanski stočari rado dovode svoja stada ovaca na ispašu u Banat. Kažu da su pašnjaci u Padeju daleko kvalitetniji.

– Kako će sve ići ubuduće, videćemo. Skelu i brodić smo osigurali i oni se u svakom momentu mogu ponovo staviti u funkciju – ističe Stana Đember.

Skeledžija Branislav Milošev kaže da je radeći ovaj posao upoznao mnoge ljude. Dešavalo se da neki naprave duži put samo da bi videli skelu i prešli Tisu njome.

– Bilo je i nezgodnih situacija. Srećom, nijednom u mojoj smeni. Kolegama se pokidala sajla. Duvao je jak vetar, ali struja nije bila jaka pa su čamcem uspeli da izguraju skelu na suprotnu obalu – priseća se Milošev.

Silvija Miletin