Антисемитска тишина јавности

Шта је заједничко Маји Николић, Милошу Бојанићу и Џону Галијану? Ово питање би пре само недељу дана изазвало нешто између осмеха и подсмеха, али данас постоји одговор на њега – све троје су, ничим изазвани, имали потребу да јавно изразе своје емоције (мржњу) према припадницима јеврејског народа. Кад је реч о реакцијама, ту престаје сва сличност између ових антисемитских испада, будући да је Галијанова изјава изазвала прави цунами критика у свету моде и џет сета. Извршни директор „Диора” Сидни Толедано изјавио да је компанија решила да отпусти овог модног дизајнера због „одвратне природе његовог понашања”. Добитница Оскара за најбољу женску улогу  Натали Портман са гнушањем је одбила да носи његову хаљину приликом доделе најпрестижније филмске награде, иако је то било предвиђено ранијим „модним” сценаријем. Модна икона Карл Лагерфелд је оценио да је то „грозан” имиџ за моду и да „постоје ствари које се једноставно не раде”.

И Галијана су појединци покушали да оправдају његовим екстравагантним понашањем, али то су били изузеци. И -  није му помогло ни извињење.

 У Србији антисемитски испад у „ријалитију” многи оправдавају тиме што актери „не знају историју” уместо да узму у заштиту оне према којима је усмерен говор мржње. Ниједна јавна личност на политичкој, културној, верској и медијској јавној сцени Србије није до данас осетила потребу да коментарише, а камоли осуди антисемитске изјаве изречене у једном од најгледанијих ријалити програма у Србији, а Више јавно тужилаштво је тек након подизања медијске прашине покренуло истражни поступак против Маје Николић и Милоша Бојанића, због основане сумње да су извршили кривично дело изазивања националне, верске и расне мржње и нетрпељивости у ријалиту програму „Двор“ који емитује телевизија са националном фреквенцијом.     

Иза кулиса ове гласне „тишине” назире се једно много озбиљније питање – да ли се недостатак реакције на ове антисемитске изјаве може посматрати у светлу тезе да смо као друштво огуглали на говор мржње, глупости и примитивизма? Можда реакција јавности изостаје и због тога што се стиче утисак да се у телевизијском програму може догодити и изрећи свашта, што ће за последицу имати – ништа!   

Одговор на питање – шта Републичка радиодифузна агенција може да уради тим поводом, осим бројних опомена и безбројних упозорења које је до сада изрекла, гласи – може да привремено одузме дозволу за емитовање програма, на неколико сати или на 30 дана. Уместо да то уради у случају телевизија које емитују неприхватљив програм бар на сат времена и тиме пошаљу јасну поруку, РРА као да је већ искористила све инструменте које има на располагању сада тражи пооштравање казнене политике, односно допуне Закона о радиодифузији на основу којих би могла емитерима да непосредно изриче финансијске казне. Шта још треба да се деси у програму да би некој телевизији била одузета дозвола за емитовање?