Нема газде у кревету

Која је тајна срећног брака? Ево „викиншког” рецепта Хогара (из чувеног истоименог стрипа Дика Брауна) и његове супруге: „Један би требало да буде газда...”, поручује Хелга… „И ја увек пустим њој да мисли да је главна!”, завршава реченицу њен робусни муж.

Шалу на страну, и наше баке су (са ретким изузецима) васпитаване у духу патријархалне балканске породице у којој се брачна срећа постиже тако што жена „зна где јој је место”, без поговора испуњава све своје дужности и никад не намеће сопствено мишљење. Пристојне младе даме су подучаване да ревносно одговоре на сваки захтев „главе породице”, а сопствене жеље – нарочито оне интимне природе – потисну или сасвим затру. Тек понека би се усудила да мужу („газди”) предложи нешто ново, другачије у вођењу љубави, или да слободно покаже шта јој се свиђа, односно не свиђа у том чину.

Сексуална револуција је преокренула наглавце овакву традицију и на „задртом” Балкану. У Србији 21. века је уобичајени одговор на питање о брачној срећи заснован на две премисе, о сексуалној усклађености и равноправности партнера. Чак се можда и превише инсистира на оној првој.

„Немојте сексом решавати неспоразуме чији је извор на другом месту, већ отворено разговарајте о ономе што вас мучи. Али, исто тако не допустите да стрес на послу, бриге око новца, или неки други неизговорени узрок буду разлог да изгубите вољу за сексом”, упозорава проф. др Сузи Орбах, психотерапеут, аутор више књига популарне психологије („Немогућност секса”, „Тела”...) и предавач на неколико европских и америчких универзитета. Она упозорава да гашење сексуалне жеље постаје све чешћа мука са којом се суочавају брачни парови, а најтежи су случајеви у којима се то дешава једнострано: ако супружници о томе не разговарају искрено, отвара се прилика за неверство.

Тежња ка савршенству гуши секс

„Откако смо у браку, као да смо се заветовали на целибат! Пре венчања смо уживали у ситним нежностима, мажењу, често водили љубав... Онда се све то проредило. Последњих годину дана као да никад немамо времена ни расположења за секс!”, жали се докторки Катарина (36). Њен случај није усамљен.

Зашто брачни партнери временом често постају све мање заинтересовани за секс, питање је на које су одговор понудили многи стручњаци.

Тако, рецимо, др Петра Бојнтон, саветница за односе у браку, као највећу препреку истиче – посао: „Кад обоје раде, обавезе и стрес са којима се свакодневно суочавају у каријери остављају мало времена и снаге за интимне односе. Умор, нерасположење, бриге... не само да убијају жудњу за нежношћу, већ изазивају и страх да је у питању сексуална дисфункција, што је, опет, разлог да партнери избегавају да отворено разговарају о овом проблему. Не заборавите да реч либидо потиче из грчког језика, на којем значи енергију и жељу”, подсећа др Бојнтон.

Ова докторка, кроз чије саветовалиште је прошло мноштво парова тражећи помоћ да очувају свој брак, уочила је да се перфекционизам на послу често преноси и на приватан живот. Партнери, успешни у својој професији, желе да имају и „савршену кућу, узорну децу... па и фантастичан секс”, што је све, наравно, тешко постићи, и онда уместо уживања у ономе што су стекли, следе разочарање и – свађе. Њен савет је: „Не покушавајте да у свему будете идеални, опустите се, будите толерантни и према себи и према партнеру. И разговарајте. Поверите једно другоме шта вас мучи. Али не кроз дуге монологе, већ кроз кратку свакодневну размену мишљења”.

Уколико ни то не помогне, препоручује да консултујете специјалисту, јер можда постоји биолошки разлог за недостатак интересовања за секс.

Према речима др Бојане Рудић – Стаменковић, психијатра и психотерапеута из ординације „Медисан”, успех брачне заједнице се може проценити и на основу упитника о усаглашености партнера у четири аспекта која се сматрају основом „брачне дијаде”. Тако се открива не само оно што у браку „шкрипи” већ и шта је снага тог пара.

– Верујем да би већина мојих колега рекла да људи у терапији говоре о сексуалним проблемима, јер нама и не дођу они који нису спремни да отворе ту тему. Из мог искуства, мушкарци су директнији у тражењу помоћи кад постоји проблем сексуалне дисфункције (која код њих и јесте увек препознатљива), али оклевају да разговарају о „мртвом браку” – каже др Рудић – Стаменковић, наводећи да су истраживања утврдила да брачну терапију код нас три пута чешће иницирају жене, а оне су спремније и да се прикључе терапији коју иницирају њихови партнери. Тек сваки други мушкарац на то пристане.

– Оба партнера, показује статистика, после терапије једнако очекују промене на другоме. У препознавању нужне узајамности у промени жене предњаче у односу на мушкарце (80 одсто наспрам 56 одсто), као и у спремности на личну промену ради побољшања односа (72 одсто наспрам 28 одсто). Оне у комуникацији и конфликту приоритет дају повезивању, а они – индивидуалности. Жене показују већу прилагодљивост, али чешће преузимају на себе кривицу због проблема у односу. У терапији стидљиво траже оно што им је потребно, питајући се да ли на то имају право, да ли су себичне... док мушкарци нерадо признају емоционалну потребу, у страху да ће бити понижени и одбачени – наводи наша саговорница.

На првом месту, ипак – љубав

Др Зоран Миливојевић, психотерапеут светске репутације, са дугогодишњом праксом у партнерској терапији, у књизи „Формуле љубави” објашњава да су особе које изједначавају љубав са страшћу склоне да раскину везу којом су, иначе, задовољне, ако процене да је страст престала, али остају у „страсној” вези чак и кад су свесни да је она по њих погубна… Ова логика је, наводи др Миливојевић, погрешна, једнако као и она која изједначава љубав и секс, сматрајући да квалитет сексуалног односа директно одговара квалитету и интензитету љубави. Јер, једнако је могуће имати незадовољавајући сексуални однос са вољеним бићем, као и фантастичан секс са неким кога не волите.

Од чега, онда, зависи успех брачне заједнице?

– Пре свега од спремности оба партнера да уђу у озбиљну емоционалну везу, од њихове емоционалне зрелости. То подразумева да су рашчистили са идеалистичким очекивањима да ће им љубав донети срећу, вечиту заљубљеност, фантастичан секс... Важно је и да партнери имају сличан поглед на важна животна питања, да се углавном слажу око тога шта им је најзначајније у животу и како се те вредности остварују. Конфликте, за које је нормално да се појављују у вези, не смеју тумачити као негацију љубави или поштовања. Секс је такође важан, али не толико, колико се иначе сматра. Нека истраживања су показала да парови који су дуже заједно секс стављају на неко дванаесто место у односу на друге факторе. На првом месту је сама љубав, односно емоционална повезаност, осећање припадности – каже наш саговорник.

Српски мушкарци реагују кад је прекасно

Да ли су Срби спремни да са брачним партнером искрено разговарају о својим сексуалним фантазијама или проблемима? Ако установе да имају проблем, да ли се, и када, обраћају за помоћ психологу или терапеуту?

– Постоји разлика како наши људи реагују. Старије генерације су доста затворене, ако се појави неки проблем, то крију од партнера јер сматрају да ће мислити да нису довољно добри, да ће потражити другога. Слично је са сексуалним фантазијама. Они који их имају углавном у њих укључују особе са којима нису у односу, а то крију од партнера да га не би увредили или да он не би осетио љубомору.

Углавном су жене те које траже помоћ, јер немају ту присилу да морају да буду јаке и независне, тако да им је нормално да потраже савет од другога како би решиле онај проблем који не могу саме да реше. Са друге стране, мушкарци избегавају долазак код стручњака, због различитих предрасуда које имају: да је посета психотерапеуту исто што и доказ властите лудости, слабости, глупости, немоћи... Наши мушкарци и даље мисле да кад „прави мушкарац“ има проблем, оде у пећину, у самоћу, мало мућне главом и сам реши свој проблем. Поготово не воле мушкарци да им се неки партнерски терапеут или саветник меша у односе са девојком или женом.

Због тога када жена наваљује да потраже помоћ стручњака, мушкарци пружају отпор и тврде да спољашња помоћ није потребна. А ако је однос лош, жена после неуспешног инсистирања да се однос поправи, одустаје од односа и мушкарца. Тада тај исти мушкарац, када види да је веома озбиљно, показује спремност да се укључи у саветовање или терапију, али често се испостави да је његова партнерка већ емотивно отишла из везе, да је прекасно – наводи за „Магазин” др Миливојевић.

Учење интимности кроз нежност

Кад међу партнерима нема секса, да ли то значи да више нема ни љубави? Може ли се такав брак спасти, и вреди ли га уопште спасавати?

– Сексуална вештина није урођена, она се развија кроз праксу, па већина парова која има добар љубавни однос ипак мора да „поради” на томе да изгради и добар сексуални однос. Недостатак секса није доказ да нема љубави. Данас је много парова који интимне односе имају сувише ретко.

За то постоји неколико разлога, али је главни то што неке мушкарце у дугогодишњој вези већ и сам поглед на партнерку више не узбуђује сексуално, као некада. То је нека врста порнографске свести јер знамо да одређена слика не може стално изазивати сексуално узбуђење, потребна је нова и нова слика. На почетку везе, када је све то ново и неистражено, а партнери су још заљубљени једно у друго, они ступају у сексуалне односе сваки пут када осете жељу, али током времена мушкарац при погледу на своју партнерку престаје да се узбуђује, не постиже ерекцију и самим тим се плаши да приђе партнерки јер није сигуран да ће доћи до ерекције. И тада наступа проблем: он почиње да избегава секс. Жена га чека, а он не прилази... и тако се односи прореде.

Оно што ми учимо мушкарце је да поред визуелног постоје и други начини узбуђивања. Учимо их да је и мушкарцима потребна предигра како би постигли ерекцију. Како се жеља више не појављује на онај начин као на почетку, пар учимо да започне секс на други начин. И ако би требало да дам неки савет, онда бих паровима који су престали са интимностима, предложио да се поново телесно зближе, али кроз нежност, а не кроз страст. Некада страсан секс не започиње страсно, и то парови брзо науче! – поручује др Миливојевић.
.......

Кад блискост убија жељу

– Управо сексуални односи брак чине другачијим од свих других блиских односа. Партнерство је вођено и биологијом и психологијом, и претварамо се у карикатуру ако једно од тога изгубимо. Ако су се људи удаљили, вреди видети шта се догодило, кроз који временски период, колико су због тога несрећни, свако појединачно... Најзад, нису ли постали жртве културолошки веома подржаваног стереотипа о пару који се толико „прожима”, толико жртвује своју индивидуалност, да међу њима нема напетости која би пробудила сексуалну жељу? Овај „савршени пар” ће имати висок степен заједништва, узајамне неге у бриге, истражиће заједно сваку помисао, биће упознати са садржајем сваког минута који су провели одвојено... али неће имати сексуалну жељу! Јер, размена постоји тамо где постоји разлика: размене нема на броју 1, она почиње од броја 2! – истиче др Бојана Рудић.

Да ли сте пред разводом?

Бери Мекарти, секс терапеут и аутор књиге „Поново распламсана жеља”, на којој је заснован његов програм помоћи паровима чији се брак „охладио”, предлаже пацијентима да искрено одговоре на десет питања из кратког теста како би се суочили са сексуалном (не)привлачношћу у сопственом браку. Уколико је одговор на пет и више питања потврдан, брак је у кризи, а ако су партнери мање од пет година заједно – по свој прилици им следује развод.

1. Зна се кад је време за секс (рецимо, петком увече)
2. Једино место за мажење је кревет.
3. Секс је више рад него игра, више обавеза него забава.
4. Додиривање увек води сексу.
5. Баш се и не радујем вођењу љубави које ме чека.
6. Никад се не препуштам сексуалним маштаријама о свом партнеру.
7. Секс ми не пружа осећање блискости и заједништва са партнером.
8. Увек је један од нас иницијатор сексуалног чина, други се придружује.
9. Секс пре брака је био најбољи у мом животу.
10. Партнер и ја водимо љубав једном или два пута месечно.

Шест корака до страсти

У најновијој анкети, која се у Британији спроводи сваке године, 39 одсто парова у дугогодишњој вези изразило је жељу да воде љубав више пута недељно, али је свега 17 одсто рекло да то заиста и чини. Позивајући се на истраживања која су показала да 45 одсто брачних парова води љубав једном до три пута месечно, 33 одсто три пута годишње, а свега осам процената четири пута недељно или чешће, др Данијел Стајн, аутор „Страсног секса”, покушао је да својим пацијентима помогне кратким „водичем за страсни секс” у шест корака:

• Имајте у виду да ћете у каријери имати успоне и падове, да ће деца одрасти и отићи својим путем, и на крају опет остајете вас двоје упућени једно на друго.
• Материнство, хируршке интервенције, менопауза, промене у физичком изгледу и последице узимања неких лекова могу утицати на сексуалност жене. У том случају би требало да се обрати свом лекару.
• Уколико се код једног партнера појави психолошка препрека због које без објашњења ускрати интимне односе другоме, то потоњег повређује.
• Понекад је потребно ставити до знања партнеру да баш то вече (ни)сте расположени за секс. Довољно је, рецимо, да на фрижидеру поставите магнет који симболизује ваше жеље…
• Неким паровима помаже да одреде време за размену нежности… и да се придржавају тог распореда чак и кад мисле да нису расположени. „Чим се опусте, расположење се поправи и онда заиста уживају”.
• Покушајте повремено да „распламсате љубавни жар” изласком из рутине: рецимо, једном недељно заборавите на породичне проблеме, кућне обавезе… и правите се да сте на првом састанку!