Тихомир Пурда суперстар

Зашто Тужилаштво за ратне злочине Србије прави проблеме државном врху Хрватске и Србије? Зашто све црвене потернице Интерпола које је издала Србија, а на основу којих се у другим земљама хапсе сви осумњичени за ратне злочине, дакле, зашто све те потернице нису повучене на време? А не да сада хрватски ветерани користе случај Пурда да данима демонстрирају по Загребу вређајући и председника Хрватске Иву Јосиповића и премијерку Јадранку Косор. Штавише, премијерку су назвали „Јаца Амстердам”.

Зар у Тужилаштву за ратне злочине Србије нема никога ко је могао да претпостави да то са Пурдом неће ићи тако лако и да ће цела Хрватска стати иза Пурде као да је суперстар. Као што је и стала. Зар у тужилаштву свих ових година нико да се сети да погледа све те оптужбе и црвене потернице, да види како су дата признања окривљених, да ли су изнуђена или нису, ко су били сведоци и где су сада? Године су пролазиле и тек сада господин Векарић, оптужујући бивше војно правосуђе, каже да је све то било неквалитетно прикупљено. Вероватно су у том бившем војном правосуђу седели све задрти комунисти, аматери без факултета и противници новог братства и јединства. Па су се случајно намерачили баш на Пурду и његове камараде. Па ако тужилаштво није на време повукло потерницу Интерпола, јер је признање господина Пурде дато под присилом, зашто тужилаштво сада не истражи ко је господина Пурду затворио и где, какав је то логор био, и ко је то од тада одговорних фактора у ЈНА присилио господина да призна да је учинио нешто што он није учинио. Хајде да већ једном отворимо истрагу око тих логора у Србији. Шта су то били, сабирни центри, или концлогори? Нека тужилаштво оптужи одговорне из бивше ЈНА, њихова имена сигурно постоје, који су својим ранијим чињењем у случају Пурда сада угрозили одличне односе између Загреба и Београда. Или ће се све забашурити?

Да ли је српско тужилаштво у случају Пурда могло да поступи правно елегантније? Наравно да је могло, Пурда је могао да из БиХ буде изручен Србији, а онда да се у поступку установи ово што је сада установљено. Овако, Тужилаштво за ратне злочине својим поступком иде наруку оним злобницима који спекулишу да је одлука о Пурди заправо политичка одлука из врха државе. Што је господин Векарић индиректно дао да се и наслути констатацијом о „помирењу у региону”.

Дакле, за мање од годину дана Србија је „одустала” од господина Ганића (колона ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву), господина Јуришића (колона ЈНА у Тузли) и господина Пурде (рањени војници ЈНА у Борову). Сва тројица била су оптужена за убиство припадника ЈНА. Сада је ево у Бечу, на основу потернице Интерпола коју је издала Србија, ухапшен и господин Јово Дивјак, бивши пуковник ЈНА и бивши генерал армије БиХ. Осумњичен је за учествовање у убиству припадника ЈНА, такође у Добровољачкој улици у Сарајеву. Како је господин Јово очито Србин бојим се да би он могао на крају да плати цех за сву претходну неажурност нашег тужилаштва за ратне злочине. Ем је бивши официр ЈНА, ем је Србин из Србије, дакле не кваримо помирење у региону.

Ако Србија „одустане” и од господина Дивјака може се десити да више нико у свету било какву потерницу Интерпола, коју је издала Србија, неће схватити превише озбиљно. Још ако скоче и ветерани у Сарајеву ради одбране дигнитета тамошњег рата и господина Јове, не преостаје нам ништа друго него да повучемо потерницу и за другом Јовом и све друге потернице. А шта друго, морамо да допринесемо општем помирењу у региону.

Заправо, да бисмо избегли евентуално нове и сличне случајеве можда је најбоље да мање-више све припаднике бивше ЈНА окривимо због ,,покушаја одбране тамнице југословенских народа”, односно Југославије. И да рањавање или убијање заробљеног припадника ЈНА, или било које друге војске, или паравојске, није био злочин будући је то учињено у жару ослободилачког рата за нове демократске државе на простору бивше СФРЈ. Тиме ћемо допринети не само помирењу у региону, већ и новом обичајном ратном праву. Тако да нико на простору бивше СФРЈ не само да није него и неће бити кажњен за убиство било којег рањеног или заробљеног припадника ЈНА.

Зашто су ти младићи дали своје животе? А били су само несрећни војници бивше државе, које смо се сви, од Триглава до Вардара, тако брзо одрекли. Можда је нисмо ни заслужили...