Стари занати у рукама младих Ваљеваца

Ваљево – Не чекајући да им посао „падне с неба“, група младих људи из Ваљева дошла је на идеју да обнови и ојача еснаф старих заната који су некада били привредна окосница овог краја. Сви они се надају да ће, упркос индустријализацији и увозу јефтине робе из Кине, стари занати поново повратити углед и цену. Новоосновано удружење „Тешњарска ризница старих заната“ показало се као пун погодак.

Татјана Терзић, координатор удружења, каже за наш лист да је охрабрена чињеницом да се у старту позиву за прво јавно представљање одазвало више од 20 овдашњих власника занатских радњи, радионица, атељеа и домаће радиности. Сви занати који су представљени и даље су живи и њихови настављачи преузели су их од својих предака, односно породица. Иако је међу представљеним занатима било више оних са предзнаком уметнички, она очекује да им се у знатно већем броју придруже и стари производни занати.

– Битно је нагласити да су већина чланова „Тешњарске ризнице“ млађи људи који су посвећени старим занатима. Од града смо у старој чаршији добили простор за рад удружења, и поред осталог, имамо намеру да организујемо радионицу у оквиру које би млади добили прилику да овладају вештинама и знањима ове традиционалне делатности. Морамо порадити и на маркетингу и успостављању савремених канала дистрибуције и продаје, јер рачунамо да ово буде бизнис многим младим људима. Уосталом, европска и светска искуства сведоче да је акцијом државе и других заинтересованих могуће спречити гашење старих заната и поспешити њихов развој. Ако ове вредности препозна наша градска власт, у овом послу могло би да се нађе неколико стотина грађана и цела туристичка привреда – каже Татјана Терзић, власник модистеријске радионице.

Сликар Миодраг Антонић није крио задовољство због настојања да се обнови ова делатност, али је и нагласио да је, нажалост, наша пракса и даље врло сурова, јер није проблем продати робу, већ је наплатити. Због тога верује да ће „Тешњарска ризница“ колико-толико уредити те односе.

И Зоран Плавшић, у чијој радионици настају огледала „с душом“, вели да је оно што он и његове колеге раде у Ваљеву и својеврсно опонирање кичу који је стигао са брзом храном и пластиком.

– Одувек сам желео да Ваљево буде препознатљив град и сада је шанса да од тога буде нешто. Овде је пуно младих и креативних људи и треба им само мала помоћ да би успели у ономе што раде. Стари занати и такозване уметничке радионице за то су права шанса. Било би више него добро да у свет уместо поклона типа роковника и календара крену лицидерска срца, ручно урађене слике, огледала, лепо упаковане суве шљиве или какви дивот везови и рукотворине – истиче Плавшић.

Да стари занати прелазе у руке младих људи најбоље сведочи пример из радионице познатог ваљевског казанџије Ранислава Радовановића. Његов син Ненад је преузео тапију, прецизније – дрвени чекић, и већ неколико година са братом и сестром води овај посао. Овај двадесетпетогодишњак, један је од најмлађих казанџија не само у ваљевском крају, већ на просторима целе Србије.

– Када сам био матурант у средњој техничкој школи, отац ми је отворено рекао да је време да га заменим и преузмем посао. Нисам се двоумио, јер сам као дечак почео да улазим у тајне прављења казана. Сада је то бизнис којем сам у потпуности посвећен заједно са свим члановима породице. Производимо казане за печење ракије од чистог бакра где се буквално сваки део ручно израђује. Од овог старог заната који датира још из турског времена, ко зна да се организује и потврђује квалитетом, може да се живи, и то пристојно – каже Ненад Радовановић.

Будо Нововић