Рођена једна беба

КРАГУЈЕВАЦ – Уобичајене и, углавном, досадне "сервисне" информације, које се сваког дана безвољно декламују на једном овдашњем радију, јуче ујутру су морале тргнути сваког поспаног Крагујевчанина који их је слушао. Саопштена на крају, после стандардних извештаја о води, струји и грејању, вест из породилишта је дуго остала да лебди у етру, брујећи у ушима као нека опомена.

У Крагујевцу се јуче, до сванућа, родила само једна беба! И, ако се ситуација до краја дана није променила, Мина Дамјановић ће остати једина Крагујевчанка рођена 23. 10. 2006. И, ако до краја дана није заплакала више ни једна беба, после пет, осамнаест, тридесет, после шездесет година, само ће један житељ Крагујевца, града са око 200.000 људи, славити рођендан 23. октобра.

Град који нестаје

"Бела куга" одавно пустоши Крагујевац, па је, иако не би смело тако да буде, та "болест" постала нешто на шта се овде мало ко обазире, нешто о чему мало ко води рачуна. Као да је реч о кијавици, а не о пошасти која убија читав један град.

Професор Биљана Спасић, аутор многих књига о разарајућем дејству "беле куге" на друштво и државу, једна је од малобројних која се упорно бори да овдашњој јавности и надлежним установама укаже на величину овог проблема.

– Јуче је рођена само једна беба, али то није и најтрагичнији податак везан за Крагујевац. Прошле године, на Божић, у крагујевачком породилишту није заплакало ни једно дете. Овај град иде ка тоталном нестајању – каже она.

Последњи статистички подаци су алармантни и показују да Крагујевац полако али сигурно постаје место налик на какав геронтолошки центар. Просечна старост житеља је 39,3 године, а у целокупном становништву удео старијих од шездесет година је 19,5 одсто.

Шта тек рећи о природном прираштају, чија се стопа из године у годину смањује. Претпрошле, 2004, она је износила 0,2 одсто, а прошле, 2005, била је негативна – минус три одсто. У 2005. у Крагујевцу је умрло 2.316 људи, а рођене су свега 1.794 бебе.

Подаци су скоро катастрофални, поготово кад се упореде са онима од пре тридесетак година. Природни прираштај је 1974. године, на пример, био позитиван и износио је 9,7 одсто, док је 1975. порастао на 10,2 одсто. Те године је у Крагујевцу умрло 1.219 људи, али се родило двоструко више беба – 2.648.

Професорка Спасић каже да је слична ситуација у целој Србији и тврди да је "бела куга" највећи проблем државе. Надлежни би, сматра она, морали пожртвованије да приступе решавању овог проблема, па чак и да "прогласе ванредно стање".

Ванредно стање

– Чему школе, путеви, фабрике, кад нас нема. Међутим, то питање као да нико од надлежних у овој држави себи не поставља. Запањена сам колико су сви индолентни, а "бела куга" је тако велики проблем да би у Србији требало прогласити ванредно стање – вели Биљана Спасић.

Према њеним речима, држава мало чини и кад је реч о помоћи родитељима.

– Накнада која се даје понижавајуће је мала. Родитељи су очајни. У таквим околностима тешко је размишљати о увећању породице. И уместо да се нешто предузме, Србија је укинула Министарство за бригу о породици. Ми смо једина земља у којој "бела куга" хара, а то министарство не постоји.

У својим књигама и предавањима, која држи широм Србије, ова професорка покушава да објасни шта све треба предузети да би се проблем решио.

– Идем по Србији и причам колико је проблем велики, али, истовремено, говорим и шта све треба предузети да би се решио. Предложила сам надлежнима низ социјалних, економских и политичких мера које треба спровести. Када би се кренуло у реализацију, Србија би могла за два месеца да постане породилиште. Међутим, не наилазим на разумевање, јер овде сви мисле да се и овако тешка бољка може лечити латицама ружа – вели професорка Спасић.

Према речима психолога Сање Јоксић, узроци овог проблема су многобројни и, углавном, познати. Сиромаштво и велика незапосленост су једни од главних, међутим, према њеним речима, не треба занемарити ни психолошке узроке.