Одвојени у Лајпцигу

Како „Политика” незванично сазнаје, због неспоразума на релацији Република Српска и Федерација БиХ, Босна и Херцеговина ове године на Лајпцишком сајму књига, од 16. до 20. марта, биће без заједничког званичног националног штанда, на коме је требало да буду заступљени аутори и учесници програма из оба ентитета БиХ, у складу са претходно планираним и договараним заједничким наступом писаца из ове земље на овогодишњој смотри књига у Лајпцигу.

То не значи да на овом Сајму неће учествовати писци из Босне. Наиме, како сада ствари стоје, Федерација БиХ, заједно са међународном асоцијацијом за превођење „Традуки” имаће свој засебан штанд, а Република Српска, такође посебан штанд. Oбе у истој, четвртој, интернационалној хали. У тој хали ће и Србија, као почасни гост, имати свој велелепни штанд, уз учешће четрдесетак гостујућих аутора, у оквиру програма „Србија, земља у фокусу”.

Како смо незванично сазнали, Република Српска одустала је од организовања заједничког наступа са ентитетом Федерације БиХ, сматрајући да је комплетан програм учешћа писаца из БиХ на овогодишњем Сајму, у току организационих припрема, без знања координатора из РС, знатно промењен. Координаторима из РС не чини се примереним да се на три од неколико „округлих столова” које организује Лајпцишки сајам као домаћин, а са чијим садржајем су били упознати координатори наступа БиХ из Сарајева („Сарајево опен центар”) углавном посвећеним тематици ратова на Балкану у претходној деценији, не појави ниједан писац из Републике Српске. С друге стране, учесник из Федерације Мирсад Сијарић, аутор који „Традукијевим” (међународна асоцијација за превођење књига са немачког и на немачки) средствима путује у Лајпциг, учествоваће у програмима о односу књижевности и балканске свакодневице, затим у програму „Европска ратна искуства и њихови гласови”, заједно са Сашом Ћирићем, Сашом Илићем, Драганом Младеновић (Србија), Драганом Радуловићем (Црна Гора) и Иваном Симић-Бодрожић (Хрватска). Сијарић ће, такође, учествовати у програму „Ратови на Балкану у делима млађих аутора”, заједно са Драганом Младеновић и Никол Љубић. Све ове програме организује Управа сајма, заједно са фондацијама „Роберт Бош” и „Традуки”.

Организаторе из Републике Српске, више од чињенице да су Мирсад Сијарић, Драган Радуловић и Никол Љубић познати као аутори романа у којима је „српски народ негативно приказан” (кроз теме злочина над муслиманима у Штрпцима, суђење једном српском професору у Хагу и сл.), боли то што је све урађено мимо договора са координаторима из Федерације – Опен центром из Сарајева – што ниједан писац из РС није позван ни на један од ових „столова”, да изнесе свој суд о овим трауматичним темама, и што се све то дешава управо током Сајма на којем ће Србија као почасни гост бити дочекана на велика врата и представити своју књижевност, док ће се на другој страни, на трибинама Сајма, одвијати својеврсно „ружење” српског народа.

Стога је РС сматрала да је њено учешће у оквиру званичног штанда само формално узето у обзир, „као привезак”, јер без учешћа оба ентитета нису могла да буду одобрена средства од 27.000 марака за национални штанд БиХ, те су се у задњи час, крајем фебруара, повукли из целе приче.

„Морам да признам да смо наишли на разумевање код немачких организатора Сајма, када смо им објаснили ствар и они су нам омогућили да као Република Српска имамо свој посебан штанд, о свом трошку”, каже за наш лист Никола Вуколић, директор „Кочићеве задужбине” из Бањалуке, која ће осмислити комплетан програм на штанду РС и уз учешће више гостију представити бројна двојезична издања, те књиге аутора из Републике Српске на немачком, међу којима и неколико дела класика Петра Кочића. Наш саговорник додаје да ће у неколико аутобуса грађани РС отићи у Лајпциг да обиђу Сајам, већ због чињенице да је Србија овог пута почасни гост. Потребно је  много више добре воље од стране Федерације у будућности, да би се на равноправној основи организовали заједнички државни наступи. Због тога би убудуће требало онемогућити да приватне невладине организације буду носиоци читавог посла представљања БиХ на иностраним манифестацијама, сматра Вуколић.

В. Рогановић