Име све преживело

ЧАЧАК – После јунске одлуке Агенције за приватизацију да Фабрика резног алата из Чачка буде продата на јавном тендеру, могући купци из САД, Немачке и Чешке већ су поручили да их та новост занима. Реч је о старим пословним, и можда будућим, стратешким партнерима ФРА који ово предузеће знају и из најбољих година кад је, осамдесетих прошлог века, само на запад извозило алате за 20 милиона долара.

Од увођења санкција, ево већ је петнаеста година, фабрика је у непрестаној кризи губила тржиште и капитал, али на неки начин сачувала име.

– Данас нам је циљ да очувамо производњу и вратимо међусобну солидарност између матичног и седам зависних предузећа у колективу, до уласка у поступак продаје. Две производне целине раде са веома малом упосленошћу, три зараде касне по неколико месеци, али смо ипак уговорили нове послове. У првој половини године продали смо алата за 1,84, у другој очекујемо 3,34 милиона евра – каже Михаило Јоцовић, генерални директор ФРА.

Иако још непродата, фабрика је већ била посед различитих власника. Од друштвене претворена је, емисијом акција, у АД, где су већински власници (51,46 одсто) били мали деоничари, радници предузећа, али само до маја ове године, кад је начињен нов пресек власништва. Пошто мали акционари нису отплаћивали деонице другог круга оне су припале држави која данас, преко Акцијског фонда, држи 50,07 одсто. Капитал малих акционара износи 49,88, а неноминовани 0,05 процената.

– Та промена – улазак у државни посед – омогућила нам је да будемо приватизовани на тендеру, да добијемо неке субвенције и очекујемо помоћ у финансирању социјалног програма. Са наше стране, ових дана довршили смо обиман програм консолидације предузећа, с основним циљевима у повећању производње и извоза, што нас брже води у сусрет стратешком купцу – вели Јоцовић.

На сто је, најпре, стављена листа дугова. Акцијски фонд позвао је на пријаву потраживања ради отпуста дуга ФРА, и у предузећу верују да ће се на тај начин решити обавеза према Агенцији за осигурање депозита (14,1 милиона динара) Славија банци у стечају (150,8) Пореској управи (54,3) и осталим повериоцима (11,8).

ФРА је ове године већ смањила обавезе према Чачанској банци, по кредитима Париског и Лондонског клуба, за 2.086.768 евра. Банка је, на основу закључка владе Србије, отписала 1.803.209 евра, док је фабрика, продајом акција чији је емитент била банка, вратила 283.559 евра.

Међутим, из истог пакета остао је дуг према Чачанској банци од 1.642.892 евра и 1.671.841 долар, с одложеним роком од пет и отплатом на 20 година. Затражен је и репрограм дуга од 495.390 евра према Алфа банци из Београда. Оба кредита окамаћена су са пет одсто годишње и за време одложеног рока први ће оптерећивати ФРА са 5.000 евра месечно, други са хиљаду.

На почетку овог месеца, АП је огласила избор приватизационог саветника за ФРА. Пословодство фабрике од њега очекује да предложи отпуст дела дуга према Чачанској банци (1.642.892 евра) јер се сматра да је то ризичан пласман за банку чији је већински власник такође држава, а за фабрику обавеза која одвраћа могућег купца. Вероватан је, такође, отпуст 35 милиона динара дуга за доприносе на плате у прошлој и овој години.

Све речено могло би, у програму консолидације, као збир дати повећање производње у идућој години од 30 до 35 одсто, са мањим бројем радника. ФРА данас, као друга по величини фабрика у општини, има 1.107 запослених и искоришћеност капацитета од само 35 одсто. Овим програмом процењено је да ће у колективу следеће године остати 715 радника.

Министарство привреде прихватило је програм консолидације и финансираће социјални програм за 392 радника, као вишак запослених. Отпремнине су одређене програмом владе кроз две могућности – 100 евра по години стажа или десет бруто-плата – док трећа варијанта обухвата услове предвиђене Законом о раду. То би, по плану, требало да буде спроведено до краја године, док је прошле седмице већ објављен први списак са 372 имена.

У билансу на крају прошле године, вредност сталне имовине ФРА била је 796,5, обртне 266,6 милиона динара, и укњижен је губитак од 394 милиона. У структури губитака, 142,5 милиона чине пословни губици (недовољни приходи, несразмерна амортизација, исплате по тужбама радника) финансијски су 99,7 милиона (камате и курсне разлике за кредите) а 151,9 милиона остали губици (први пут обрачунате исправке потраживања).

ФРА је, рецимо, 1992. године произвела 8.738.815 комада алата вредног 16 милиона долара, док ће у овој, највероватније, да буде урађено 977.198 комада за 5,42 милиона евра.