Покретне слике Канаде
Гост 51. сајма књига је Џорџ Мелник, канадски писац, историчар филма и есејиста који је у Београд допутовао да би представио важно дело у филмској публицистици – "Век канадског филма", управо објављено у издању београдског "Клија" и у преводу Сање Стијовић и Марине Марковић са енглеског.
Мелник је доцент на Факултету за комуникације и културу Универзитета у Калгарију, аутор је осамнаест књига о канадској култури и друштву, широј публици је познат као есејиста, а међу његовим најтраженијим студијама су "Канада и 11. септембар" и "Канада и нова америчка империја", док се "Историја књижевности Алберте" користи као уџбеник на студијима културе у Канади.
У књизи "Век канадског филма" аутор проучава кинематографију од зачетака до данашњих дана, као и трендове у култури, политици и теорији који су утицали на формирање савременог филма у Канади. Мелник се бави ером немог филма крајем XIX века; динамиком развоја филмске уметности током двадесетих година XX века; утицајем Националног одбора за финансирање филмова; успоном играног филма у Квебеку четрдесетих година и кључним остварењима у области играног и анимираног филма која су утицала на културне основе канадског друштва.
Разговарајући јуче са београдским новинарима, Мелник је истакао да је његова књига прва историја канадског филма у последњих 20 година и да је српски језик први језик на који је она преведена. Он је истакао да се канадски филм разликује од америчког, али да те разлике нису намерни потези канадских аутора. Истакнути канадски историчар филма сматра да је амерички филм пре свега жанровски, док канадску кинематографију у којој су најчешће теме секс и сексуалне разлике одликује одсуство жанровских одредница.
– Канадска кинематографија је мала индустрија у односу на америчку, јер постоји тек од седамдесетих година прошлог века, подељена је на три језика: енглески, француски и ескимски и најважнија ствар – канадски филм је пре свега окупиран канадским темама, којих нема у америчком филму – објаснио је Мелник и додао да се годишње у Канади произведе до 35 играних филмова, што је много мање у односу на холивудску продукцију која, због пореских олакшица, у последње време све чешће снима у Канади. Канада, међутим, изузетно много полаже на документарни филм:
– Садашњу популарност дугометражни документарни филм треба да захвали Мајклу Мору који је филмом "Фаренхајт 9/11" начинио револуцију. Као и у Америци, и у Канади постоји тренд документараца, али само два или три документарна филма имају биоскопску дистрибуцију, док остали путују по фестивалима, а на крају заврше на полицама филмских академија где их проучавају студенти – констатовао је Мелник који приводи крају нови филмски уџбеник – "Велики канадски филмски редитељи" у којем ће указати на 22 најистакнутија канадска редитеља. Није крио да је један од њих Атом Егојан, којег не сматра најбољим, већ ту титулу с разлогом препушта Дејвиду Кроненбергу, којег многи сматрају америчким редитељем.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
