Стаклоресци

Становници Параћина и Ћуприје, градова тешко хаварисаних у прошлонедељној експлозији средстава из војног складишта смештеног под ведрим небом, муку муче да закрпе зјапеће рупе на окнима својих станова и кућа.
Параћин је некада препознаван баш по фабрици стакла, која је двоструком иронијом судбине у експлозији и сама остала без 70 одсто прозора, али у оваквој ситуацији је важније то што она уопште не производи равно стакло. Зато не може да помогне ни себи ни Параћину, а ни суседној Ћуприји.
Јесте да су прегнућем власти обезбеђене толике и толике количине материјала, дакле и стакла, јесте да је одређена и владина цена од 1.050 динара за намештање квадратног метра стакла, јесте да је надлежни министар непрекидно на терену, јесте да је много оних, на разним местима и странама, који се труде да на најбољи начин помогну трауматизованим и ојађеним грађанима Параћина и Ћуприје.

Али тај дух одговорности и солидарности, нажалост, није баш равномерно распоређен, није нешто чиме би могли да се подиче они који баш сада, првих дана после несреће, треба да буду први на црти и да застакле места с којих се срча разлетела по улицама ова два града.

Чим је цена прецизирана, одмах су потрчали овдашњи такозвани довитљивци, спретњаци посебне врсте, људи способни да одговоре на изазов несреће, стварни или доучени стаклоресци, "великодушно" нудећи своје услуге по цени од 1.400 до 1.800 динара за намештање квадратног метра стакла.

Какво су силно знање и занатска вештина иза њиховог лешинарског прегнућа, може се закључити из вести пристигле из Ћуприје, где је извођач, кога је ангажовала општина, толико вичан и способан у свом послу, да дневно може да застакли пуних 150 квадратних метара.

Добру неку радњу изабрала је локална власт – да је ангажован само тај занатлија требало би тек четири месеца, тамо до фебруара, да застакли рупе на ћупријским здањима. Пошто је таквих извођача осам, ваљда ће успети да преузете послове одраде за двадесетак дана.

Вести о стаклорезачкој ,,великодушности" брзо су се из Параћина и Ћуприје, из прича згрожених грађана и званичника локалних власти, преточиле у медије потврђујући колики јед изазива она врста мирнодопског профитерства коју никаква граница не дели од оног ратног.

Само у општини Ћуприја, кажу званично-незваничне процене, треба застаклити око 20.000 квадратних метара. Ако претпоставимо да је просечна цена застакљивања квадратног метра 1.000 динара, испада да за ту услугу Ћуприја треба да плати 250.000 евра.

Цена коју је одредила држава (263.000 евра) подразумева да се трошкови застаклавања могу подмирити из предвиђене суме. Међутим, ако би се плаћале више цене стакла, неочекивани профит

завршио би у џеповима стаклорезачких довитљиваца и моралних игнораната, чији пословни њух препознаје само мирис зараде, небитно да ли на туђој несрећи.