Свети Бадинтер

Шта је заједничко Мири Марковић и Димитрију Рупелу? Као прво, љубав према колумнама, јер оно што словеначки министар спољни редовно објављује у "Делу" подсећа на штиво које је Рупеловој колегиници професорки својевремено публиковала "Дуга". Миру и Дима повезује и љубав према цвећу и пролећу. Па Рупел у "Делу" подсећа читаоце на "процвало дрвеће од мимоза до шљива" и "травњаке пуне нарциса и зумбула". И тако, поетски, до – Бадинтера: "С мрвицом носталгије чепркам по интернету и нађем мишљења арбитражне комисије, о распаду Југославије, коју је 1991. водио чувени француски правник и уставни судија Роберт Бадинтер.

Бадинтерова арбитражна комисија поставила је камен-темељац за међународно признање некадашњих југословенских република… Бадинтер је одлучио да границе између република постају државне, које штити међународно право и не могу се мењати – изузев прихватањем нових споразума. Бадинтер је цитирао и уставни принцип бивше државе да није могуће мењати територију, ни границе бивших република без њихове сагласности. Промена постојећих граница (frontiers or boundaries) силом, тврди Бадинтер, не може произвести правни ефекат".

Жели ли Рупел да убеди домаћу јавност или колеге из Европске уније у такво решење за статус Косова које ће поштовати основне принципе међународног права? Не, Рупел цитирајући Бадинтера не штити неповредивост српских већ брани границе Словеније, како би био поништен сваки једнострани акт Загреба уколико мења међе на копну и мору.

Исто би морало да важи и у случају Србије, али словеначки званичници тврде да Бадинтерови закључци у случају Косова – не важе. Рупел, слично неким колегама из ЕУ, у Космету види искључиво државу. То је потврдио још у време председавања ОЕБС-у. "Предложио сам косовским Србима да на Косово гледају као на своју матичну државу, а да у Приштини виде главни град отаџбине. Ту треба бити опрезан, јер неки Срби са Косова још увек виде у Србији матицу". Слично је 2001. пропагирао портпарол Стејт департмента Ричард Баучер, рекавши да се САД "противе промени било којих граница" на Балкану. На питање: "Важи ли то и у случају граница Србије?", уследио је енергичан Баучеров одговор: "Не!".

Тако су једне границе свете (чува их Бадинтер), а друге (српске) Бадинтерово свето мишљење – не штити, иако Бадинтер није закључивао једно за Словенију, а друго за Србију, већ је записао универзалан став за све бивше републике СФРЈ. Лицемерје је потпуно, јер словеначки лидери, попут узора из света, ту воле да подсете на Милошевићеву катастрофалну политику на Косову и да сада "рачуни стижу на наплату".

Рупелови нарциси асоцирају на лице, не само његове, него и дела европске политике, која се на Балкану исказала као самољубива, егоистичка, једнострана. И – нарцисоидна.