Санадер одбија предлоге Србије

Од нашег сталног дописника

Загреб – Хрватска се још недавно веома опирала стварању бесцаринске зоне слободне трговине на подручју западног Балкана, тврдећи како јој то много личи на обнављање неке нове државне заједнице на овим просторима. Зато је пристала практично на исту европску идеју о чвршћем повезивању економија земаља овог региона, али кроз проширење ЦЕФТА, у којој остаје практично сама после предстојећег примања у ЕУ Бугарске и Румуније. Преговори о тој "новој" ЦЕФТА, међутим, не иду баш глатко, што је потврдио и последњи сусрет на ту тему у Бриселу прошле недеље.

Зашто тај споразум још није усаглашен, данас стиже тумачење хрватске стране кроз изјаву премијера Иве Санадера.

"Хрватска неће попустити Србији у преговорима о проширењу ЦЕФТА, већ од ње очекује да прихвати услове као и све остале чланице. Србија покушава да одустане од билатералног споразума и покушава да проблематизује увоз дувана и нафте. И код једног и код другог ми нећемо попустити, то не долази у обзир. Оно што је потписано, то треба поштовати, а то ћемо очекивати и од свих других земаља", каже он, а домаће новине додају како "због србијанске стране још нису завршени преговори о ширењу те трговинске асоцијације".

Где је запело – државни секретар у Министарству привреде РХ Владимир Вранковић овако објашњава: "Србија тражи да се до 2009. године одгоди примена два члана споразума који прописују укидање царина за индустријске производе и фискалну недискриминацију. Када је дуван у питању, трошарина за домаће дуванске производе у Србији износи један динар, а за увозне 10 динара, дакле десет пута је већа."

Према ономе што траже београдски преговарачи, оцењује Вранковић, Србија жели да још неколико година порески дискриминише увозне производе у односу на домаће те да има царине за увоз нафте. Истиче се, такође, како су ти захтеви за Хрватску "посебно неприхватљиви", јер са Србијом има билатерални споразум о слободној трговини, па би нови захтеви Србије кроз споразум о ЦЕФТА "били корак назад".

Цела ова прича, међутим, знатно је сложенија, о чему говори и чињеница (која се, иначе, у Хрватској не коментарише) да и поред споменутог споразума о слободној трговини у хрватским продавницама и даље једва да има робе из Србије, а и она која се продаје знатно је скупља него на српском тржишту, што упућује на и те како високе баријере за њен равноправан улазак. Тако, на пример, увезени златиборски кајмак у Тодорићевом "Конзуму" је четири пута скупљи него онај најскупљи на београдској Каленића пијаци, па би било занимљиво видети колика је ту примењена трошарина. С друге стране, хрватски производи по радњама у Србији су претежно јефтинији него у Хрватској, а као што је познато масовно су присутни.