На свакој реци електрана

Краљево – Подручје града Краљева посебно је погодно за градњу такозваних мини-електрана, јер око хиљаду и по квадратних километара припада планинској области у којој је на стотине река и потока. Велика је то, а неискоришћена снага воде. Зато су овдашњи планери, у предлогу просторног плана за краљевачко подручје, који ће важити до 2025. године, предвидели градњу чак 48 електрана. Приликом недавне презентације поменутог документа речено је да би то био укупан енергетски потенцијал од око 135 мегавата, не рачунајући стотинак мини-електрана које би производиле струју испод стотину киловата, а које је могуће подизати на потоцима. Нису ту урачуната ни 103 мегавата од будућих десет електрана на реци Ибру, које ће се према „државном“ пројекту градити у партнерству са италијанском компанијом „Сећи енергија“.

Како смо од представника недавно основане италијанско-српске фирме „Ибарске хидроелектране“ дознали, за свих десет будућих електрана добијена је од државе енергетска сагласност, а генерални пројекат је већ на ревизији. Уз прибављање остале техничке и урбанистичке документације, на четири локације су већ обављена и геолошка испитивања терена па ће на пролеће 2012. године, кажу у „Ибарским хидроелектранама“, почети подизање две бране на Ибру. Иначе, предвиђено је да изградња свих десет кошта 285 милиона евра.

Подстицајно је и на друге потенцијалне инвеститоре у овој области деловала уредба Владе Србије од прошле године, када је цена киловата из такозваних обновљивих извора усклађена са европском па ће се киловат струје са електрана средње величине плаћати око десет динара. Снежана Јовић, представник фирме „Елинг“ из Теслића, обилази студенички крај, пазари земљу покрај река и „мери“ проток воде појединих река ради евентуалног улагања овог предузећа у мини-електране. У овом крају месецима се већ ради на реци Савошници. Верољуб Кундовић и Дејан Кањевац, власници фирме „Студеница електро“ из Краљева, приводе крају грађевинске радове за будућу електрану. Вода са реке тећи ће кроз бетонске цеви ширине једног метра а дужине 2.690 метара. Следи градња бране, машинске зграде, набавка и монтажа опреме... Улагања нису мала, јер је само за машинску опрему потребно око 900 евра по киловату, према понуди чешког „Мавела“, или 500 према цени словеначке „Турбоистре“, или 400 евра, такође по киловату, према понуди руског „Инсига“... а њихова мини-електрана ће производити 680 киловата струје.

Недалеко од овог градилишта, на реци Студеници, после две године градње, пуштена је у пробни рад мини-електрана од 94,5 киловата на сат. Саграђена је углавном уз помоћ разних донатора, а биће у власништву студеничког манастира. Вишак произведене енергије ће се, према важећем ценовнику, испоручивати држави.

А држава, поред повећања енергетског потенцијала од ових инвестиција, има користи и од наплате „водног доприноса“. Међутим, мало вајде од тога имају планинска села па се мештани све чешће обраћају локалним властима са захтевом да им се будзашто не одводи вода са „њихових“ река…

М. Дугалић