Расте етничка дистанца међу грађанима Србије

О проблему антисемитизма обавештени су председник Србије Борис Тадић, председник владе Мирко Цветковић и ресорни министри, којима је Савез јеврејских општина Србије предочио да је у последњих месец дана било више антисемитских инцидената. Тим подацима могли би се придружити и они који су представљени у недавном истраживању јавног мњења у транзицији,: у последње четири године у Србији је порасла етничка дистанца према припадницима одређених националних заједница (није испитиван однос према јеврејској заједници). У студији „Пут из братства и јединства – етничка дистанца грађана Србије”, социјалног психолога Драгана Попадића, професора београдског Филозофског факултета, истраживана је етничка дистанца грађана Србије према Србима, Црногорцима, Мађарима, Бошњацима, Ромима, Хрватима и Албанцима. Неки од резултата су да је етничка дистанца према Албанцима смањена, према Црногорцима непромењена, док је према припадницима других народа – Србима, Хрватима, Бошњацима и Ромима, у благом порасту, од два до пет одсто.

– Етничка дистанца је у овом истраживању одређена као склоност да се други народи представљају као потенцијална опасност и сметња, неко према којима је најбоље бити опрезан и уздржан. Такви ставови се ређе формирају у директним односима са другима, а далеко чешће слушајући такве ставове и искуства других, пре свега шта о томе путем медија говори друштвена и политичка елита. Посматрана на тај начин, етничка дистанца јесте пре свега диригована медијским представљањем других – објашњава професор др Попадић.

Резултати су показали да је и даље највећа етничка дистанца према Албанцима, које 40 одсто испитаника нерадо види као држављане Србије, а чак 70 одсто би одбило да ступи у брак са њима. Нешто је већа и кад је реч о Бошњацима, Хрватима, Мађарима, Ромима – трећина грађана који не припадају овим групама не би желела да им они буду комшије, а већина би се противила брачној вези с њима. Најмања је етничка дистанца према Србима, нешто већа према Црногорцима, с тим што се у случају Срба проценат повећава када је у питању брак, па тако трећина испитаника, несрба, не би пристала да ступи у брак са припадницима већинског народа.

– Чињеницу да дистанца не опада већ благо расте, и то не само у Србији већ и нешто више у околним земљама, довео бих у везу са економском и политичком кризом  када је одговорнима најлакше да прстом упиру на друге као на кривце или сметњу напретку. То, такође, говори и о одсуству стратешког приступа који би био заинтересован за ублажавање етничких подела и за јачање узајамног поверења. Случајеви антисемитизма могу бити илустрација таквог настанка предрасуда и дистанце. Ако су теорије завере престале да се јавно пропагирају, антисемитска литература и даље се слободно рекламира и продаје, а антисемитске изјаве прихватају као потпуно нормалне – каже Попадић.

Етничка дистанца повећала се и у земљама у региону, Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Македонији, који су, као и Србија, кандидати за чланство у Европској унији, заједници која тражи од земаља чланица нормалан суживот припадника различитих националности. Тај проблем могу решити, у одређеној мери, и закони. У Србији је 2009. године усвојен Закон о забрани дискриминације, али се. како истиче правник Саша Гајин из Центра за унапређење правних студија, на томе и стало.

– Усвајање таквог закона је само први корак иза којег је требало да уследи доношење читавог низа других закона који би решавали конкретна питања мањина. Проблем је и што се припадници мањина често не служе ни постојећим законским оквирима да би пријавили дискриминацију или говор мржње, на пример. С друге стране, у неким случајевима, законски оквир једноставно не постоји. Ми и даље имамо 10.000 Рома који су правно невидљиви јер немају лична документа и они су потпуно ван система. Већ 11 година нашу државу упозоравају и домаће и међународне организације да тај проблем мора да реши – каже Гајин.

Ј. Чалија

-------------------------------------------

Говор мржње

Говор мржње није кривично дело, осим ако не садржи претње или детаље који се могу подвести под кажњиво дело „изазивања националне, расне и верске мржње и нетрпељивости”. Оштећени може поднети тужбу због клевете или увреде, али, по Закону о јавном информисању, и због говора мржње. Члан 38. овог Закона одређује да је забрањено „објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији или етничког групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело”.

Ј. Ч.