Прангијање

Да претпоставимо да један обичан човек о новом уставу не зна ништа, нити има воље да га прочита, нити способности да га разуме. Претпоставимо да још није ни одлучио да ли ће изаћи да гласа. Такође, претпоставимо да му је политичара преко главе, "муљања" међу владајућим странкама још више и да је убеђен да им је циљ само да остану на власти. Дакле, такав човек је циљна група антиреферендумске кампање. Шта он данас може да чује?

ПРИМЕР ПРВИ: Од бившег премијера Зорана Живковића прексиноћ на Студију Б могао је да чује да "преамбулу новог српског устава (о томе да је Космет саставни део Србије) морате да читате уз гусле. Не можете да је читате као савремен човек 21. века. Морате уз то да чујете гусле и, ако је могуће, још неко прангијање".

Од њега сте могли да чујете да је Марти Ахтисари добио задатак од Контакт групе "да Косово буде независно" и да је то готова ствар: "Одлука са којом се свако мора помирити". Бивши премијер заправо нам је поручио како схвата савременог човека 21. века. Он изгледа треба да верује, као што Живковић верује, да потпис на независност ставља Савет безбедности и да "никоме из Србије неће ни бити понуђено да потпише независност Косова". Бежећи од гусала, све у жељи да постане човек новог времена, када већ није могао да игра у свом, Живковић показује да би да се уклопи у трендове  21. века.

ПРИМЕР ДРУГИ: Уочи јучерашње конференције "У потрази за Србијом", која је одржана у Београду, Ралф Фикс, председник немачке Фондације Хајнрих Бел, поручио је Србима да је неопходно да донесу неколико јасних одлука. Као први корак, иде његова препорука да је неопходна "јасна спознаја да се Косово неће вратити под српску власт, јер је оно прокоцкано још у Милошевићево време". Кад се томе дода и чињеница да је регионални центар фондације премештен из Сарајева у Београд "управо због чињенице да је Милошевићево насиље проистекло из центара моћи у Србији", сасвим је излишан закључак његовог директора за југоисточну Европу да конференција "иде трагом идеје да је прво потребно узнемирење да би уследило помирење".

ПРИМЕР ТРЕЋИ: Истог дана извршни директор Међународне хелсиншке федерације за људска права Арон Родс изразио је забринутост због предложеног новог устава Србије, рекавши да "Срби заслужују устав који је у складу са високим међународним стандардима" и констатовао да је проблем што међународна заједница није ни реаговала на лоша решења. Нижу се примедбе по разним члановима тог новог устава. Али, нигде се не каже шта то Срби заслужују.

НАРАВОУЧЕНИЈЕ: Србин 21. века, дакле, треба да схвати да постоје "готове ствари" и "прокоцкане шансе", да пристане да га неко "узнемирава да би га помирио" са другима и са самим собом. И да увек има неко ко брине колико је њему добро.