Једемо здраво и безбедно месо
„Одговорно тврдим да је квалитет меса које се производи у нашој земљи на високом нивоу и да је ова намирница безбедна за потрошача. Купци могу бити сигурни да се у продавницама које су под контролом нуде све врсте меса без остатака хормона, антибиотика, анаболика, пестицида, микотоксина и тешких метала”, каже у интервјуу за „Потрошач” др Весна Матекало Сверак, директор Института за хигијену и технологију меса.
Да ли су оправдани чести медијски написи о томе да једемо лоше, неквалитетно месо?
Безбедност меса годинама се плански контролише и то је обухваћено националним планом надгледања остатака ветеринарских лекова и материја које загађују околину у месу и производима од меса. Према овом плану, годишње се уради око 7.500 испитивања. Трошкове ових испитивања покрива држава, тачније Управа за ветерину Министарства пољопривреде. У овај посао, који Европска унија сврстава у један од најзначајнијих, укључен је велики број ветеринарских инспектора у 25 округа у Србији. Резултати испитивања које добијамо и који су под строгим надзором говоре о томе да се у Србији на највишем нивоу води рачуна о здрављу потрошача и да ми једемо безбедно месо. Осим тога, редовно се контролише и микробиолошка исправност меса у промету, начин чувања, услови транспорта, продаје и све што је важно да би се обезбедило да месо остане исправно од момента производње до тренутка када оно стигне до потрошача.
(/slika2)Шта рад и развој института значе за грађане Србије? Може ли се рећи да ви у великој мери бринете о здрављу нације?
Безбедност хране и заштита потрошача су императиви савременог друштва, а с обзиром на основну делатност института, пажња нашег истраживачког рада увек је усмерена на изналажење најбољих решења за заштиту потрошача у погледу здравствене исправности и квалитета прехрамбених намирница, пре свега меса, производа од меса и намирница животињског порекла. Један од праваца је и развијање нових и унапређење постојећих аналитичких метода. Овај наш став умногоме потврђују и научноистраживачки пројекти које смо радили у оквиру технолошког развоја за Министарство за науку и технолошки развој.
Чиме се још бави Институт за хигијену и технологију меса, јер он ипак није само лабораторија?
Институт за хигијену и технологију меса је истраживачко развојни институт где су примењена и развојна истраживања усмерена ка задовољењу потреба корисника, на првом месту индустрије меса. Улога института је да пласирањем својих истраживачких резултата и знања, јача и унапређује индустрију меса као и друге гране прехрамбене индустрије.
(/slika3)Задатак је да у оквиру усвојене листе националног приоритета у домену науке и технологије, од којих је један од седам приоритета пољопривреда и храна, следи један од најважнијих циљева Србије, а то је улазак у Европску унију. Због тога, у периоду који долази институт мора да следи принципе који су постављени, а то је да обезбеђењем високе стручне компетентности запослених, коришћењем својих научноистраживачких, развојних и лабораторијских потенцијала и сталним присуством у привреди и стручној и научној домаћој и међународној јавности, допринесе развоју индустрије, асортимана и квалитета производа и снабдевању тржишта безбедним намирницама. На тај начин институт стално учествује у интегрисаној заштити здравља животиња и људи и заштити животне средине.
Каква је сарадња са инспекцијама?
Институт пружа услуге, пре свега индустрији меса, кроз консултативну сарадњу, унапређење производње, техничко-технолошко пројектовање. Такође, организује обуке стручњака индустрије меса и стручњака из других грана прехрамбене индустрије из области примене и одржавања ХАЦЦП-а, разраде нових савремених аналитичких метода које се користе у контроли квалитета и здравствене исправности животних намирница у ЕУ. Велики део активности института усмерен је на контролу безбедности, здравствене исправности и квалитета животних намирница и хране за животиње у производњи и промету на домаћем тржишту, као и при увозу и извозу. Овај посао институт обавља у сарадњи са ветеринарском, санитарном и пољопривредном инспекцијом по овлашћењу Министарства пољопривреде шумарства и водопривреде и Министарства здравља.
Да ли је институт до сада добио акредитације и у европским оквирима?
Институт је референтна лабораторија за надгледање остатака ветеринарских лекова и загађивача околине у месу и производима од меса, а резултате који се добијају из тих испитивања прихвата комисија ЕУ, која редовно проверава и контролише рад наше лабораторије. Референтна смо и призната лабораторија за испитивање меса и производа од меса на трихину, а овлашћење за издавање уверења о аутентичности јунећег меса које се извози на тржиште ЕУ, сваке године се потврђује уредбама ЕУ.
Управо је 31. децембра 2010. године завршен трогодишњи циклус научноистраживачких пројеката Министарства за науку и технолошки развој где су истраживачи института били ангажовани у 13 пројеката, а у пет пројеката технолошког развоја институт је био носилац истраживања.
Какав је ваш став о томе да се на тржишту појављује велики број независних лабораторија и колико акредитованих има на тржишту?
Ми не водимо рачуна о томе колико акредитованих лабораторија има на тржишту. О томе води рачуна акредитационо тело Србије и подаци о томе могу се наћи на њиховом сајту. Оно о чему ми бринемо јесте да стално усавршавамо свој рад из области аналитике, да развијамо нове методе, да их оцењујемо и свој рад проверавамо на међународном нивоу.
Редовно учествујемо на proficiency тестовима које организују референтне лабораторије ЕУ и постижемо веома добре резултате. Прошле године позитивно је оцењено наше учешће у proficiency тестовима из области остатака које организују референтне лабораторије ЕУ– Берлин, Фужер и Билтхофен, а позитивно су оцењени и резултати тестирања микробиолошких метода на ринг тестовима у организацији ФЕПАС, ЛЕАП и ЛГС – Велика Британија; ДЛА – Немачка.
--------------------------------------------
Ветеринари, хемичари, биохемичари...
Када говоримо о стручном кадру института, слободно можемо рећи да је у институту заступљена мултидисциплинарност. По традицији, највише има ветеринара, а осим њих ту су и хемичари, биохемичари, физикохемичари, технолози, биолози, молекуларни биолози, фармацеути... Наши стручњаци су специјализације, магистратуре и докторате одбранили на Факултету ветеринарске медицине, Пољопривредном факултету у Земуну, Технолошко-металуршком факултету, Природно-математичком факултету и Пољопривредном факултету у Новом Саду. У институту ради десет доктора наука, 12 магистара и седам специјалиста. У овом тренутку 18 стручњака института је на усавршавању и на путу до одбране докторске дисертације. У овој години очекујемо три нова доктора наука и бар још четири докторске тезе које ће се привести крају. Сматрам да је кадровско јачање нешто најзначајније што се у последњих неколико година десило институту за хигијену и технологију меса. То већ даје резултате, а у наредном периоду ће ти резултати бити још уочљивији.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


