Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: др ВЕСНА МАТЕКАЛО СВЕРАК, ДИРЕКТОР ИНСТИТУТА ЗА ХИГИЈЕНУ И ТЕХНОЛОГИЈУ МЕСА

Једемо здраво и безбедно месо

Редовно се контролише и микробиолошка исправност меса у промету, начин чувања, услови транспорта, продаје и све што је важно да би се обезбедило да месо остане исправно од момента производње до тренутка када оно стигне до потрошача
Једемо здраво и безбедно месо

 „Од­го­вор­но твр­дим да је ква­ли­тет ме­са ко­је се про­из­во­ди у на­шој зе­мљи на ви­со­ком ни­воу и да је ова на­мир­ни­ца без­бед­на за по­тро­ша­ча. Куп­ци мо­гу би­ти си­гур­ни да се у про­дав­ни­ца­ма ко­је су под кон­тро­лом ну­де све вр­сте ме­са без оста­та­ка хор­мо­на, ан­ти­би­о­ти­ка, ана­бо­ли­ка, пе­сти­ци­да, ми­ко­ток­си­на и те­шких ме­та­ла”, ка­же у ин­тер­вјуу за „По­тро­шач” др Ве­сна Ма­те­ка­ло Све­рак, ди­рек­тор Ин­сти­ту­та за хи­ги­је­ну и тех­но­ло­ги­ју ме­са.

Да ли су оправ­да­ни че­сти ме­диј­ски на­пи­си о то­ме да је­де­мо ло­ше, не­ква­ли­тет­но ме­со?

Без­бед­ност ме­са го­ди­на­ма се план­ски кон­тро­ли­ше и то је об­у­хва­ће­но на­ци­о­нал­ним пла­ном над­гле­да­ња оста­та­ка ве­те­ри­нар­ских ле­ко­ва и ма­те­ри­ја ко­је за­га­ђу­ју око­ли­ну у ме­су и про­из­во­ди­ма од ме­са. Пре­ма овом пла­ну, го­ди­шње се ура­ди око 7.500 ис­пи­ти­ва­ња. Тро­шко­ве ових ис­пи­ти­ва­ња по­кри­ва др­жа­ва, тач­ни­је Упра­ва за ве­те­ри­ну Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де. У овај по­сао, ко­ји Европ­ска уни­ја свр­ста­ва у је­дан од нај­зна­чај­ни­јих, укљу­чен је ве­ли­ки број ве­те­ри­нар­ских ин­спек­то­ра у 25 окру­га у Ср­би­ји. Ре­зул­та­ти ис­пи­ти­ва­ња ко­је до­би­ја­мо и ко­ји су под стро­гим над­зо­ром го­во­ре о то­ме да се у Ср­би­ји на нај­ви­шем ни­воу во­ди ра­чу­на о здра­вљу по­тро­ша­ча и да ми је­де­мо без­бед­но ме­со. Осим то­га, ре­дов­но се кон­тро­ли­ше и ми­кро­би­о­ло­шка ис­прав­ност ме­са у про­ме­ту, на­чин чу­ва­ња, усло­ви тран­спор­та, про­да­је и све што је ва­жно да би се обез­бе­ди­ло да ме­со оста­не ис­прав­но од мо­мен­та про­из­вод­ње до тре­нут­ка ка­да оно стиг­не до по­тро­ша­ча.

(/slika2)Шта рад и раз­вој ин­сти­ту­та зна­че за гра­ђа­не Ср­би­је? Мо­же ли се ре­ћи да ви у ве­ли­кој ме­ри бри­не­те о здра­вљу на­ци­је?

Без­бед­ност хра­не и за­шти­та по­тро­ша­ча су им­пе­ра­ти­ви са­вре­ме­ног дру­штва, а с об­зи­ром на основ­ну де­лат­ност ин­сти­ту­та, па­жња на­шег ис­тра­жи­вач­ког ра­да увек је усме­ре­на на из­на­ла­же­ње нај­бо­љих ре­ше­ња за за­шти­ту по­тро­ша­ча у по­гле­ду здрав­стве­не ис­прав­но­сти и ква­ли­те­та пре­храм­бе­них на­мир­ни­ца, пре све­га ме­са, про­из­во­да од ме­са и на­мир­ни­ца жи­во­тињ­ског по­ре­кла. Је­дан од пра­ва­ца је и раз­ви­ја­ње но­вих и уна­пре­ђе­ње по­сто­је­ћих ана­ли­тич­ких ме­то­да. Овај наш став умно­го­ме по­твр­ђу­ју и на­уч­но­и­стра­жи­вач­ки про­јек­ти ко­је смо ра­ди­ли у окви­ру тех­но­ло­шког раз­во­ја за Ми­ни­стар­ство за на­у­ку и тех­но­ло­шки раз­вој.

Чи­ме се још ба­ви Ин­сти­тут за хи­ги­је­ну и тех­но­ло­ги­ју ме­са, јер он ипак ни­је са­мо ла­бо­ра­то­ри­ја?

Ин­сти­тут за хи­ги­је­ну и тех­но­ло­ги­ју ме­са је ис­тра­жи­вач­ко раз­вој­ни ин­сти­тут где су при­ме­ње­на и раз­вој­на ис­тра­жи­ва­ња усме­ре­на ка за­до­во­ље­њу по­тре­ба ко­ри­сни­ка, на пр­вом ме­сту ин­ду­стри­је ме­са. Уло­га ин­сти­ту­та је да пла­си­ра­њем сво­јих ис­тра­жи­вач­ких ре­зул­та­та и зна­ња, ја­ча и уна­пре­ђу­је ин­ду­стри­ју ме­са као и дру­ге гра­не пре­храм­бе­не ин­ду­стри­је.

(/slika3)За­да­так је да у окви­ру усво­је­не ли­сте на­ци­о­нал­ног при­о­ри­те­та у до­ме­ну на­у­ке и тех­но­ло­ги­је, од ко­јих је је­дан од се­дам при­о­ри­те­та по­љо­при­вре­да и хра­на, сле­ди је­дан од нај­ва­жни­јих ци­ље­ва Ср­би­је, а то је ула­зак у Европ­ску уни­ју. Због то­га, у пе­ри­о­ду ко­ји до­ла­зи ин­сти­тут мо­ра да сле­ди прин­ци­пе ко­ји су по­ста­вље­ни, а то је да обез­бе­ђе­њем ви­со­ке струч­не ком­пе­тент­но­сти за­по­сле­них, ко­ри­шће­њем сво­јих на­уч­но­и­стра­жи­вач­ких, раз­вој­них и ла­бо­ра­то­риј­ских по­тен­ци­ја­ла и стал­ним при­су­ством у при­вре­ди и струч­ној и на­уч­ној до­ма­ћој и ме­ђу­на­род­ној јав­но­сти, до­при­не­се раз­во­ју ин­ду­стри­је, асор­ти­ма­на и ква­ли­те­та про­из­во­да и снаб­де­ва­њу тр­жи­шта без­бед­ним на­мир­ни­ца­ма. На тај на­чин ин­сти­тут стал­но уче­ству­је у ин­те­гри­са­ној за­шти­ти здра­вља жи­во­ти­ња и љу­ди и за­шти­ти жи­вот­не сре­ди­не.  

Ка­ква је са­рад­ња са ин­спек­ци­ја­ма?

Ин­сти­тут пру­жа услу­ге, пре све­га ин­ду­стри­ји ме­са, кроз кон­сул­та­тив­ну са­рад­њу, уна­пре­ђе­ње про­из­вод­ње, тех­нич­ко-тех­но­ло­шко про­јек­то­ва­ње. Та­ко­ђе, ор­га­ни­зу­је обу­ке струч­ња­ка ин­ду­стри­је ме­са и струч­ња­ка из дру­гих гра­на пре­храм­бе­не ин­ду­стри­је из обла­сти при­ме­не и одр­жа­ва­ња ХАЦЦП-а, раз­ра­де но­вих са­вре­ме­них ана­ли­тич­ких ме­то­да ко­је се ко­ри­сте у кон­тро­ли ква­ли­те­та и здрав­стве­не ис­прав­но­сти жи­вот­них на­мир­ни­ца у ЕУ. Ве­ли­ки део ак­тив­но­сти ин­сти­ту­та усме­рен је на кон­тро­лу без­бед­но­сти, здрав­стве­не ис­прав­но­сти и ква­ли­те­та жи­вот­них на­мир­ни­ца и хра­не за жи­во­ти­ње у про­из­вод­њи и про­ме­ту на до­ма­ћем тр­жи­шту, као и при уво­зу и из­во­зу. Овај по­сао ин­сти­тут оба­вља у са­рад­њи са ве­те­ри­нар­ском, са­ни­тар­ном и по­љо­при­вред­ном ин­спек­ци­јом по овла­шће­њу Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де шу­мар­ства и во­до­при­вре­де и Ми­ни­стар­ства здра­вља.

Да ли је ин­сти­тут до са­да до­био акре­ди­та­ци­је и у европ­ским окви­ри­ма?

Ин­сти­тут је ре­фе­рент­на ла­бо­ра­то­ри­ја за над­гле­да­ње оста­та­ка ве­те­ри­нар­ских ле­ко­ва и за­га­ђи­ва­ча око­ли­не у ме­су и про­из­во­ди­ма од ме­са, а ре­зул­та­те ко­ји се до­би­ја­ју из тих ис­пи­ти­ва­ња при­хва­та ко­ми­си­ја ЕУ, ко­ја ре­дов­но про­ве­ра­ва и кон­тро­ли­ше рад на­ше ла­бо­ра­то­ри­је. Ре­фе­рент­на смо и при­зна­та ла­бо­ра­то­ри­ја за ис­пи­ти­ва­ње ме­са и про­из­во­да од ме­са на три­хи­ну, а овла­шће­ње за из­да­ва­ње уве­ре­ња о аутен­тич­но­сти ју­не­ћег ме­са ко­је се из­во­зи на тр­жи­ште ЕУ, сва­ке го­ди­не се по­твр­ђу­је уред­ба­ма ЕУ.

Упра­во је 31. де­цем­бра 2010. го­ди­не за­вр­шен тро­го­ди­шњи ци­клус на­уч­но­и­стра­жи­вач­ких про­је­ка­та Ми­ни­стар­ства за на­у­ку и тех­но­ло­шки раз­вој где су ис­тра­жи­ва­чи ин­сти­ту­та би­ли ан­га­жо­ва­ни у 13 про­је­ка­та, а у пет про­је­ка­та тех­но­ло­шког раз­во­ја ин­сти­тут је био но­си­лац ис­тра­жи­ва­ња.

Ка­кав је ваш став о то­ме да се на тр­жи­шту по­ја­вљу­је ве­ли­ки број не­за­ви­сних ла­бо­ра­то­ри­ја и ко­ли­ко акре­ди­то­ва­них има на тр­жи­шту?

Ми не во­ди­мо ра­чу­на о то­ме ко­ли­ко акре­ди­то­ва­них ла­бо­ра­то­ри­ја има на тр­жи­шту. О то­ме во­ди ра­чу­на акре­ди­та­ци­о­но те­ло Ср­би­је и по­да­ци о то­ме мо­гу се на­ћи на њи­хо­вом сај­ту. Оно о че­му ми бри­не­мо је­сте да стал­но уса­вр­ша­ва­мо свој рад из обла­сти ана­ли­ти­ке, да раз­ви­ја­мо но­ве ме­то­де, да их оцењујемо и свој рад про­ве­ра­ва­мо на ме­ђу­на­род­ном ни­воу.

Ре­дов­но уче­ству­је­мо на pro­fi­ci­ency те­сто­ви­ма ко­је ор­га­ни­зу­ју ре­фе­рент­не ла­бо­ра­то­ри­је ЕУ и по­сти­же­мо ве­о­ма до­бре ре­зул­та­те. Про­шле го­ди­не по­зи­тив­но је оце­ње­но на­ше уче­шће у pro­fi­ci­ency те­сто­ви­ма из обла­сти оста­та­ка ко­је ор­га­ни­зу­ју ре­фе­рент­не ла­бо­ра­то­ри­је ЕУ– Бер­лин, Фу­жер и Билт­хо­фен, а по­зи­тив­но су оце­ње­ни и ре­зул­та­ти те­сти­ра­ња ми­кро­би­о­ло­шких ме­то­да на ринг те­сто­ви­ма у ор­га­ни­за­ци­ји ФЕ­ПАС, ЛЕ­АП и ЛГС – Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја; ДЛА – Не­мач­ка.

 --------------------------------------------

Ве­те­ри­на­ри, хе­ми­ча­ри, би­о­хе­ми­ча­ри...

Ка­да го­во­ри­мо о струч­ном ка­дру ин­сти­ту­та, сло­бод­но мо­же­мо ре­ћи да је у ин­сти­ту­ту за­сту­пље­на мул­ти­ди­сци­пли­нар­ност. По тра­ди­ци­ји, нај­ви­ше има ве­те­ри­на­ра, а осим њих ту су и хе­ми­ча­ри, би­о­хе­ми­ча­ри, фи­зи­ко­хе­ми­ча­ри, тех­но­ло­зи, би­о­ло­зи, мо­ле­ку­лар­ни би­о­ло­зи, фар­ма­це­у­ти... На­ши струч­ња­ци су спе­ци­ја­ли­за­ци­је, ма­ги­стра­ту­ре и док­то­ра­те од­бра­ни­ли на Фа­кул­те­ту ве­те­ри­нар­ске ме­ди­ци­не, По­љо­при­вред­ном фа­кул­те­ту у Зе­му­ну, Тех­но­ло­шко-ме­та­лур­шком фа­кул­те­ту, При­род­но-ма­те­ма­тич­ком фа­кул­те­ту и По­љо­при­вред­ном фа­кул­те­ту у Но­вом Са­ду. У ин­сти­ту­ту ра­ди де­сет док­то­ра на­у­ка, 12 ма­ги­ста­ра и се­дам спе­ци­ја­ли­ста. У овом тре­нут­ку 18 струч­ња­ка ин­сти­ту­та је на уса­вр­ша­ва­њу и на пу­ту до од­бра­не док­тор­ске ди­сер­та­ци­је. У овој го­ди­ни оче­ку­је­мо три но­ва док­то­ра на­у­ка и бар још че­ти­ри док­тор­ске те­зе ко­је ће се при­ве­сти кра­ју. Сма­трам да је ка­дров­ско ја­ча­ње не­што нај­зна­чај­ни­је што се у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на де­си­ло ин­сти­ту­ту за хи­ги­је­ну и тех­но­ло­ги­ју ме­са. То већ да­је ре­зул­та­те, а у на­ред­ном пе­ри­о­ду ће ти ре­зул­та­ти би­ти још уоч­љи­ви­ји.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.