Поморска блокада уместо „зоне нелетења”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У околностима сасвим видљивог отпора Беле куће и Пентагона америчкој интервенцији у Либији, на помолу је нова формула: уместо „зоне нелетења”, ангажовање поморских потенцијала НАТО-а за испоруку хуманитарне помоћи и блокаду достава оружја Гадафијевом режиму. „Зона нелетења” се одбацује из практичних и формалних разлога: не верује се у њену сврсисходност, а за њу нема ни међународног покрића. У Савету безбедности томе би се, како се сматра, сасвим сигурно успротивиле Русија и Кина.

САД, уз то, не желе да буду ни предводник, како би се избегао утисак да улазе у свој трећи рат у муслиманском свету. То је у уторак недвосмилено потврдила шефица америчке дипломатије Хилари Клинтон, речима да за наметање „зоне нелетења” мора да постоји међународна подршка и да том акцијом не би командовао Пентагон.

Упркос томе што су многи утицајни чланови Конгреса заговорници управо овакве врсте интервенције, из Беле куће су протеклих дана стизала упозорења да то не би био баш „антисептички” подухват како се на први поглед чини, као и да то није „видео-игрица”. Друга дилема је шта би она практично постигла, при чему се наводе искуства из блокада ваздушних простора Босне и Косова током деведесетих, током којих су се „највећи злочини догађали на земљи”.

Друга рискантна околност је што би то могло дуго да траје и да би било само први корак ка, у крајњем исходу, копненој интервенцији, за коју овде баш апсолутно нема апетита.

За сваки случај међутим, припрема се правно покриће ако се ипак покаже да је интервенција неизбежна. Уместо ауторизације Савета безбедности, легалност би, како пише „Вашингтон пост”, обезбедили „регионални блокови”, пре чему се наводи преседан НАТО ваздушних напада на Србију из 1999. „Ако имате подршку Арапске лиге, Афричке уније, НАТО-а и потенцијално ЕУ, имате подршку сваке земље у радијусу од 8.000 километара од Либије, што даје одређени ниво легитимности”, цитиран је у овом контексту један неименовани званичник НАТО-а.

НАТО ће, како се најављује, консултације о Либији водити целе ове недеље, док је састанак министара одбране земаља алијансе заказан за данас у Бриселу. Што се тиче арапске подршке интервенцији, досад је само Савет за сарадњу Персијског залива затражио да се уведе „зона нелетења”.

У исто време, настављају се амерички (и европски) напори да се прецизније процени либијска опозиција. Наводи се да су Француска и Италија у директним контактима са неким њеним личностима, док су америчке дипломате имале сусрете „лице у лице”, у Риму и Каиру, са неким Гадафијевим противницима, као и телефонске контакте са члановима Националног транзиционог савета из Бенгазија. САД, према речима споксмена Стејт департмента, чекају момент да се на сцени појави „формална опозиција”.

Америчке процене ситуације на терену констатују да је Гадафи успео да заустави напредовање побуњеника и да је у Либији створена нека врста „пат позиције”, због чега би Гадафијевим противницима била неопходна нека помоћ, да не би, пред јачом и организованијом силом, почели да губе оно што су досад освојили.

Вашингтон је у међувремену повукао и нови потез притиска на режим, саопштењем да ће на „црну листу” бити стављени и неки официри, функционери владе и либијске обавештајне службе који су били део ланца командовања напада на цивиле и побуњенике, као и да ће бити блокирани њихови инострани рачуни, ако се открије да их имају.

Последње вести америчких медија из Либији говоре о великој офанзиви Гадафијевих снага на стратешки град град Рас Лануф, где се налази велика рафинерија. Јавља се и о путу једног вишег либијског функционера у Каиро, где наводно треба да уручи Гадафијеву поруку новој египатској војној влади.

М. Мишић