Кредит за индекс

У Србији је тренутно веома тешко утврдити тачан број виших и високих школа. Прецизном бројком не располаже ни Министарство просвете,што само потврђује чињеницу да су институције које нам дају високошколске кадрове последњих година нарасле као печурке после кише. Ипак, према тренутно расположивим подацима, у Србији постоји 31 приватна и 49 државних (укупно 80) виших школа, затим 81 државни и 51 приватни факултет (132) и шест државних и седам приватних универзитета (13). Укупно – 225.
Треба ли да забрињава податак што данас диплома може да се стекне и у Крушевцу, Смедереву, Кикинди, Вршцу, Оџацима, Врању, Чачку, Ваљеву, или је то корак напред за наше образовање и чињеница коју са поносом можемо истицати. Ако су се универзитети приближили студентима, омогућавајући им јефтиније високошколско образовање, на који начин су се професори приближили студентима – одлуком да се врате својим коренима и родним местима из којих су давних година кренули на студије, или повременим "викенд-предавањима" у новониклим вишим школама и на факултетима?

Шта каже закон

Нови модел образовања понудио је профил школовања које захтева наша привреда, а којих у државним институцијама није било. Да ли се, међутим, у квантитету изгубио квалитет?

– Пре ступања на снагу Закона о високом образовању, дакле пре 10. септембра 2005. године, на основу тада важећих правних прописа, један број виших школа прешао је на трогодишње студијске програме. Како у тадашњим прописима није било одредби везаних за студирање ван седишта, ницала су одељења у скоро свим градовима Србије – објашњава проф. др Емилија Станковић, помоћник министра за високо и више образовање. И додаје: Закон о високом образовању недвосмислено каже да "поступак акредитације и добијање дозволе за рад морају под истим условима да прођу све високошколске институције, државне и приватне." На тај начин успоставља се ред и једнака правила за све.

Што се тиче професора, Закон је прецизан (члан 41. став 7): "Потребан број наставника је најмање 70 одсто оних који су у сталном радном односу и са пуним радним временом од укупног броја предмета на студијском програму за који се тражи дозвола за рад". Став 8. наводи да су изузетак студијски програми у пољу уметности где тај број не може бити мањи од 50 одсто, а што се тиче  академија струковних студија и високих школа струковних студија, изузев у пољу уметности, каже се да морају имати најмање 50 одсто наставника са стеченим називом доктора наука. Томе ваља додати да члан 75. Закона налаже да "ради спречавања сукоба интереса, наставник, односно сарадник високошколске установе може закључити уговор којим се радно ангажује на другој високошколској установи, само уз претходно одобрење стручног органа високошколске установе у оквиру које има заснован стални радни однос".

– Правилником о регистру високошколских установа, наставника, сарадника и запослених регулисано је питање евиденције, тако да ће могуће неправилности сада бити отклоњене – уверена је др Емилија Станковић.

Цена студирања

Др Небојша Савић, декан, не мисли да је превише високошколских институција у земљи. "У земљама западне Европе факултете уписује преко 50 одсто стасале популације, а у нашој земљи, и поред, по некима, толико великог броја факултета, тек четвртина или петина стасалих постају бруцоши", вели др Савић. Више би се, додаје, ваљало забринути над чињеницом да је ове године у први разред основне школе кренуло око 90.000 ђака а пре десет година 130.000 или над податком да многи факултети раде преко "истурених одељења" одвлачећи тако студенте из квалитетних високошколских институција.

Основне студије на овом факултету коштају 2.900 евра а две године постдипломских студија 3.200 евра. Не би ли олакшали измиривање дажбина, челници факултета су постигли уговор са "Хипо Алпе Адрија" банком, где студенти са профактуром факултета могу отићи и под повољнијим условима отплатити овај својеврстан студентски кредит.

(Сутра: "Колико кошта диплома")