Шта је права породица

Америчка књижевница Гиш Џен одржала је поздравну реч на свечаном отварању 51. међународног београдског сајма књига, у име почасног госта Сједињених Америчких Држава. Њену последњу књигу "Жена за љубав" објавио је београдски "Рад", о којој ће у нашем разговору бити највише речи. Ово дело говори о заједничком животу Американке Блонди и Карнегија, Американца кинеског порекла, њихових усвојених ћерки Венди и Лизи, као и "природно" рођеног сина. Доминантни ликови су Карнегијева мајка Мама Вонг, емигрант из Кине, као и Лан, дадиља која долази из Кине, и у ову породицу уноси немир. "Жена за љубав" наставак је стваралаштва Гиш Џен, које се бави проблемима идентитета и сложених међуљудских односа. И о томе ће бити речи у нашем разговору са америчком књижевницом.

ИНТЕРВЈУ

● Којим проблемима се бавите у својим претходним књигама?

– Мој први роман "Типични Американац", из 1991. године, био је типична америчка прича о емигрантској породици. У тој књизи сам покушала да истражим америчку заокупљеност проблемом идентитета, и питањима шта значи бити ирско-америчког или афро-америчког порекла. У то време пре-мултикултуралности, амерички идентитет означава много више ствари него што је устаљени симбол америчке пите, на пример. Моја друга књига "Мона у обећаној земљи" настала је такође у духу мултикултуралности, и према томе требало је да пишем о томе како сам поносна што сам Кинескиња. Ја се тиме наравно и поносим, али у реалности, када се читав тај проблем сагледа, закључујем да ипак нисам само Кинескиња. Одрасла сам у Њујорку, и као многи људи у том граду, примила сам и јак јеврејски утицај. Ова књига говори управо о том јеврејском утицају на кинеско-амерички идентитет. Написала сам је у намери да истражим врло сложене идентитете људи. Дело се појавило 1998. године, у јеку покрета за људска права, када су сви били поносни на своје порекло. У то време сам посматрала младе људе, који су открили свој азијско-амерички идентитет, и сличности, као и велике разлике између Кинеза и Јевреја. Моја трећа књига је збирка прича "Ко је Ирац?", опет о идентитету, али и о уметности и другим проблемима. Мој последњи роман је "Жена за љубав".

● У Вашој књизи "Жена за љубав" постоји више тачака гледишта, говор Блонди, Карнегија, Лан, Маме Вонг, Лизи, Венди. Који од тих гласова Вам је најближи?

– Рекла бих да ниједан од њих не представља мене. Ниједан ми није ближи од неког другог. Пишући књигу чула сам гледишта свих јунака и не могу да кажем да су све те тачке гледишта моје, а не могу да кажем ни да нису. Мноштво тих гласова приказује сложеност мог идентитета. Ствари посматрам из различитих перспектива. Одлучила сам да на тај начин представим сопствену литерарну истину.

● У "Жени за љубав" приказали сте и више од културолошких разлика међу људима. Шта је у суштини тих разлика?

– Желела сам да прикажем рањивост породице, њену крхку природу. Књигу сам написала пред трагичне догађаје 11. септембра, после којег је ојачала етничка свест. Ова књига говори о томе шта значи нација, шта значи имати породицу. Поред тога, говори и о важности идеала, које са неким треба поделити, као и усвојених мерила живота и традиције. Ова породица поред "крви" и традиције, успева да се држи и нових вредности. Али, у томе је њена слабост и рањивост. Односи ликова у мојој књизи компликовани су и због различитих култура, темперамената и различите емотивне прошлости.

● Колико је аутобиографског у Вашим књигама?

– Истина је да живим у мешаном браку, удата сам за Американца ирског порекла, али немам усвојене деце. Моје старије дете личи на мене, има тамну косу, али млађе има светлију, па су ме често питали да ли је моје. Истина је да смо једне године чували немачку девојчицу која је била изразито висока и тренирала је кошарку. Када смо ишли заједно, људи су мислили да је она мајка породице, а да сам ја дадиља. Ту се поставља питање шта је права породица и како би она требало да изгледа? Та питања постала су ми занимљива делимично и због тог искуства.

● Мама Вонг је храбра жена која је остварила амерички сан. Да ли сте га и Ви остварили?

– Сумњам, да сам имала такав сан сигурно бих се, поред литературе, посветила и нечем другом. Мама Вонг јесте богата и приказала сам је са великим прстењем на рукама. Мислим да сличне идеале дели велики број азијских емиграната. То су људи који желе да буду тајкуни. Ја ипак подржавам другачији модел.

● У чему је привлачност Кинескиње Лан?

– Карнеги у Лан препознаје везу са својим етничким светом.

● Ко је та "жена за љубав"?

– Очигледно је то игра речи са великом дозом ироније. На то питање није лако одговорити. Неколико ликова у књизи кандидати су за улогу "жене за љубав". Циљ ми је био да поставим питање шта је стварно, шта је природно.

● Постоји ли сукоб генерација у вашој књизи?

– Постоји борба између Маме Вонг и њеног сина Карнегија, а природа те борбе је у различитим културама. Она представља идеје старомодног света, које говоре о томе да треба зарађивати за живот и бити срећан. Свет Блонди каже да треба бити веран себи. Многи емигранти су доласком у Америку били изненађени таквим размишљањем.

● Кажите нам нешто о савременој америчкој књижевности…