Ошљарење државе

Орао перје мења, али држава ћуд никако.

Да ли су, заиста, српски орлови променили перје? Да се нису олињали, рашчупали? Државна администрација, с читавим трустом хералдичких мозгова, ни после вишемесечне дебате, оснивања владине комисије и доношења уредбе, не може да нађе одговор на питање да ли су кљунови на новој верзији државног грба оригинал орловски, дакле наоштрени, како доликује јуначким птицама или су ипак некако папагајски? И ко им је, забога, поткресао канџе, па изгледају сувише фенси за двоглава митска летећа бића која буде национални понос.

Хајде, кад већ причамо о орловима, да не будемо кокошке. Зато се присетимо како се месецима ова држава бавила израдом новог државног грба. Неко се сетио да га поново црта. Формирана је и радна група. Крајем прошле године донета је уредба којом је нови грб озваничен, па се онда опет неко сетио: ко ће на ову скупоћу сада да мења државна обележја – од општина до војске, или личних докумената сиротих грађана.

Помињане су милионске цифре у еврима. Онда је министарство правде тражило да се уредба повуче, јер није у складу са законом о државним симболима. На крају, они који су рестилизовали грб присетили су се да грб баш и не мора да се мења, него да постепено навикавамо очи на нове кљунове. И државни секретар Министарства правде Слободан Хомен је, поводом иницијативе тог министарства за укидање уредбе владе којом се уређују државна обележја, рекао да нико нема право да мења онај стари.

Грб, али без орлова – само четири оцила на штиту, у међувремену је одштампан на новим регистарским таблицама. На таблицама сада имате централни део спорног грба који који ће, како ствари стоје, поново да важи. Имате и ћирилицу, латиницу, алфабет... Имате и чудесне комбинације: „Ђ” уз „Y”. Та тежња ка лингвистичким интеграцијама просто опчињава, а још више податак да би замена тек уведених таблица, због орлова који су рано полетели, коштала око четири милиона евра. 

Ако немате кола, па вам је ово смешно, онда завирите у џеп. Ако сте прерано полетели ка биометријској личној карти, схватите да она важи свега пет година. Старе чекалице су одиграле искусно. Имаће ону стару још много лета, а када буду вадили нову, та ће трајати 10 година. А они који су старији од 65 година, добиће трајну. За разлику од савесних трећепозиваца са биометријском, који ће опет на шалтере, да их коначно чипују. Од шалтера до вечности.

И ко је, на крају баладе, крив због оваквог ошљарења државних органа, трошења нашег новца и живаца, на једноставним административним пословима? Ако вам се чини да полако лудите због овакве неозбиљности људи које финансирате порезима, добро је. То значи да сте нормални. Ако је тако, онда мора да сте и забринути.