Српски кредити по европским правилима

Не очекујемо проблеме у примени будућег закона о заштити корисника финансијских услуга, јер је чак две трећине банака које раде у Србији из земаља Европске уније у којима се послују по директиви ЕУ по којој је написан наш закон, изјавила је јуче Мира Ерић-Јовић, гувернер НБС на трибини поводом Светског дана права потрошача која је одржана у НБС.

Она је поновила да ће банкарске клаузуле убудуће морати да буду одређене и одредиве и да банке неће моћи једнострано да их тумаче позивајући се на пословну политику, као и да будући закон неће важити ретроактивно, како се погрешно тумачи у јавности, већ да се усклађивање односи на део који се односи на будућност после почетка примене закона. Она је рекла и да нема разлога да се одредбе о платним картицама које се тичу одговорности клијента до вредности од 150 евра схвате као позив на криминал, као и да нема ништа спорно у томе што је предвиђено да клијент може да одустане од уговора после 14 дана и да новац врати 30 дана после обавештења банци с каматом.

Генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић оценио је јуче да је добро што се доноси један такав закон, али да неке одредбе могу да буду проблематичне у примени.

Мира Ерић- Јовић

– Право на равноправност је нарушено тиме што корисник кредита може од њега да одустане и да месец и по дана користи средстава која су му одобрена под условима за дугорочно задуживање. При том је био упознат са свим одредбама уговора. Како би то било да се банка предомисли и каже врати паре. Овом одредбом се девалвира уговор и ствара правна несигурност – рекао је Дугалић.

У предложеном закону о заштити корисника финансијских услуга проблематично је и решење код потрошачких кредита, где потрошач који није задовољан купљеном робом, а продавац не жели да га обештети, може да тражи надокнаду од банке која му је одобрила зајам за куповину тог производа.

Удружење банака Србије оценило је да је негативна и одредба, истакао је Дугалић, којом је предвиђено да власник кредитне картице може у року до 45 дана да пријави неовлашћено коришћење картице и сноси настала дуговања до износа од 15.000 динара. Те одредбе примораће банке да уведу ригорозне услове за одобравање потрошачких кредита и кредитних картица.

– Директива ЕУ о заштити корисника финансијских услуга се односи на нове кредите, а не као код нас ретроактивно. У течају је 1,2 милиона кредита и банке имају више од шест милиона уговора са клијентима. Како се ретроактивност може применити на толики број – питао је Дугалић.

Ова опаска је засметала председнику Националне организације потрошача Србије Горану Паповићу који је рекао да се одредба о ретроактивности односи на 70.000 дугорочних уговора и то оних стамбених, додајући да потрошачи траже само да услови уговарања кредита буду потпуно јасни и да се знају сви трошкови који улазе у кредит.

Паповић је казао и да би једно од прихватљивих решења било да се део око уређења заштите права корисника код потрошачких кредита премести у Закон о заштити потрошача.

Ј. Рабреновић