Пролећe – узрок уморa, поспаности и безвољности

Слаба концентрација, поспаност, брзо замарање, малаксалост и осећање безвољности само су неки од симптома на које се ових дана жали велики број људи. Карактеристични су за пролећну малаксалост, која се јавља као последица зимског начина исхране, али и због смањеног нивоа серотонина, а у неким случајевима и због проблема са ниским крвним притиском.

Они који имају ове симптоме, објашњава др Јелена Поповић из Дома здравља „Звездара”, не треба да брину и да се питају да ли су у депресији, или су болесни. Највероватније пате од пролећног умора.

– Хормони и биохемијски процеси у телу имају известан утицај на промене у понашању у току различитих годишњих доба. У време зиме, у телу се лучи висок ниво мелатонина, хормона који диригује ритам спавања и будности. С доласком пролећа, рецептори у оку задужени за перцепцију светла региструју повећану количину дневне светлости и даље шаљу сигнале мозгу да, путем негативне повратне спреге, смањи лучење мелатонина. Како ниво циркулишућег хормона у крви опада, тако се повећава период будности. У пролеће расте ниво других хемијских супстанци, попут серотонина. Овај неуротрансмитер одговоран за добро расположење могао би бити и узрок расејаности, губитка енергије и ентузијазма који карактеришу пролећну грозницу – објаснила је др Поповић.

Лекари истичу да су нагле температурне промене, колебање атмосферског притиска и влажности ваздуха основни параметри на које организам реагује и региструје пре него што смо ми тога свесни. То је практично реакција организма на стрес. Тада долази до скока притиска, отежаног дисања, вртоглавице, несвестице, а понекад и лупања срца. Докторка Поповић наглашава да је тачно да се са лепим временом све буди, да „бујају” хормони и да код већине људи постоји „налет” позитивне енергије и оптимизма, али да код одређене групе људе може да се јави и депресија.

– Температурне промене најтеже подносе хронични пацијенти са високим притиском и респираторним обољењима, а често долази до погоршања реуматолошких и дерматолошких болести. У току зиме, физички неактиван организам се истроши у борби са хладноћом и тешком храном, па практично неспреман дочека пролеће.

Да би се олакшала адаптација на нове климатске услове, не треба се додатно оптерећивати претераном физичком активношћу нити претрпавати пословним обавезама. Организму треба обезбедити довољно сна ноћу и одмора у току дана, а исхрана треба да буде богата воћем и поврћем и подељена у три оброка. Пожељан је и повећан унос течности услед појачаног знојења. Уколико пролећни умор предуго траје, требало би преконтролисати и крвну слику како се не би догодило да се иза слике пролећног умора крије нека анемија услед дефицита гвожђа, која је у том случају одговорна за малаксалост, замор и поспаност – нагласила је др Поповић.

Нека истраживања показују да организам реагује умором и због преласка са јаке, пикантне хране на лагане оброке. Многи људи имају навику да једу слаткише, који подижу ниво енергије на врло кратак рок, а после чега се осећају још лошије. Како би вратили енергију и добро расположење, грађанима се саветује да једу што више воћа и поврћа, али и угљене хидрате.
Да би се лакше пребродио прелазак из хладног у топло време, лекари препоручују да промене начин живота, да лагано повећавају физичку активност и избегавају навику наглог устајања из кревета.

Д. Давидов-Кесар