Лепши дани за бескућнике

Периоду одсуства државне подршке бољем организовању стамбеног сектора, дугом петнаестак година, дошао је крај. Према најавама надлежних, изгледа да ускоро треба очекивати битне промене у стамбеном збрињавању грађана, посебно социјално угрожених категорија.

У том смеру је Министарство за капиталне инвестиције, надлежно за стамбени сектор Републике Србије, још почетком прошле године најавило нови закон о социјалном становању, а средином јула ове године и његово "захуктавање" – тачније, скоро усвајање.

Како истиче Светлана Ристић, руководилац групе за стамбене послове у овом министарству, почело се са новим активностима везаним за социјално становање. Оно, према дефиницији из Нацрта закона, обухвата сваки вид стамбене подршке државе или локалне самоуправе, које на било који начин интервенишу и покрећу нека средства за категорије становништва које нису у стању на основу својих примања да реше стамбено питање на тржишту.

– Са откупом станова потпуно су угашени различити организациони облици који су се бавили становањем, и тако је прошао буквално период од 15 година апстиненције у тој области. Сада је потребно јачање локалне самоуправе у делу организација које се баве становањем и оних које ће се бавити планирањем земљишта за стамбену изградњу. Србији је сад потребан формалан начин да се покрене процес, пошто не постоји финансијска моћ у становништву да се масовније покрену приватне иницијативе стамбеног финансирања, типа хипотекарног кредитирања, јер има много проблема у области уписа права у катастарској евиденцији за градска подручја – истиче Ристићева.

У директној надлежности Министарства за капиталне инвестиције је програм СИРП УН Хабитата, под називом "Становање и интеграција избеглица". Овај програм представља почетак изградње и постављања система социјалног становања у Републици Србији, а заснован је на искуствима других земаља у окружењу, као и иницијалних фаза развоја социјалног становања у земљама западне Европе. Програм је покренут пре три године у сарадњи са општинама, а реализује се на основу донације италијанске владе од укупно 15 милиона евра, од чега је осам милиона намењено за изградњу 670 објеката у седам градова и општина Србије (Крагујевац, Ниш, Ваљево, Краљево, Чачак, Стара Пазова и Панчево).

Светлана Ристић објашњава да је трајна интеграција избеглица увод за цео процес који би, кад је реч о овом програму, у 80 одсто случајева решио стамбена питања избеглица и 20 одсто социјално-угроженог локалног становништва. Програм представља само покретање точка, да би се касније почело са решавањем истих проблема за социјално угрожену популацију на нивоу општина и шире, отприлике на нивоу округа. У оквиру тог програма већ је покренуто институционално јачање стамбеног сектора – у шест градова су формиране градске/општинске стамбене агенције, преко којих ће станови ићи искључиво у закуп. Те општине сад крећу у осмишљавање локалних стамбених стратегија, што је важно да би се најзад дефинисало које су стварне потребе на нивоу општине, који су проблеми, тако да су већ урађене две-три локалне стамбене стратегије.

– Изграђени станови најчешће ће бити издавани под непрофитни закуп, јер у нашим условима не може да се иде на неки већи закуп зато што локалне самоуправе немају средства. То је везано добрим делом и са Уставом, јер још постоји важећи закон о средствима у својини Републике Србије, који говори да је сва некадашња друштвена имовина, тј. некадашња имовина општина државна. Без обзира на предлоге иницијатива за национални инвестициони план о расељавању ових људи, Министарство за капиталне инвестиције мора да чека у случају решавања питања такозваних заштићених станара и не може самостално да реагује и решава проблеме јер је за тај део надлежно Министарство финансија које треба да одреди на који начин ће тећи решавање повраћаја имовине у односу на власнике станова – каже Светлана Ристић.