Мора им се веровати

КРАГУЈЕВАЦ – О породичном насиљу, донедавној табу теми и проблему без адекватног третмана надлежних органа, данас се много отвореније говори као о озбиљном проблему нашег друштва, који све више постаје и део свакодневне "судске хронике". О новим друштвеним околностима и другачијем приступу решавању овог доскоро занемареног "тамног вилајета", сведочи и прекјучерашњи скуп у Крагујевцу на коме су, поред чланица невладине организације "Алтернативни круг", говориле овдашње судије и представници полиције.

Међутим, и поред толерантног и корисног дијалога, проблем је само "загребан" по површини, а многа питања, пре свега о могућностима и начинима заштите жртава породичног насиља, остала су без довољно јасног одговора.

Како жртву охрабрити да пријави малтретирање, кад са насилником, брачним партнером или својим дететом, живи двадесет година? Како је убедити да се то дешава и другима и да то није срамота? На који начин је подстаћи да о својој муци отворено сведочи пред судијом, коме је то, најчешће, једини доказ против насилника? Шта учинити да се више не плаши и како је припремити за повратак у свет реалности? Шта урадити када је без посла или има малу плату, која јој не омогућава да живот настави самостално?, само су нека од питања постављена на скупу "Заустави насиље над женама и децом".

Тешко је оголети "срамоту"

Вера Јефтић, судија парничар Општинског суда у Крагујевцу, каже да је законодавац доста учинио да се насиље у породици санкционише на прави начин, обезбедио добре мере заштите жртве, да је дефиниција тог кривичног дела доста широка и да пружа могућност да се у решавање проблема укључе и центри за социјални рад и невладине организације, али да је посао судије, и поред свега тога, изузетно компликован.

– Добра страна закона јесте што је судијама дата могућност да истражују и мимо детаља поднете пријаве, међутим, проблеми настају када жртва треба да се суочи са насилником и отворено сведочи о ономе што је преживела. Она се тешко одлучује и за пријављивање случаја, а можете замислити колико је тек мучно износити детаље о односу са својим брачним партнером или дететом, а сведочење жртве је за нас најважнији доказ да је до насиља дошло – каже судија Јефтић.

Према њеним речима, велики проблем је и "танка" судска пракса, а у последње две године она је водила осам процеса. У пет случајева жртве су биле жене, у три мушкарци, а само једну пријаву написао је адвокат. То, како каже Вера Јефтић, довољно говори о ситуацији у нашем друштву и неспремности жртве да се отворено и на прави начин супротстави насилнику.

Судија кривичар овдашњег Општинског суда Ђорђе Ристић каже да у 70 одсто случајеве оштећени не желе да гоне починиоца, већ да то суд ради уместо њих, по службеној дужности, а, према његовим речима, починиоци овог кривичног дела су у 96 одсто случајева мушкарци.

Најугроженији жене и деца

О томе понајбоље говоре подаци крагујевачке невладине организације "Алтернативни круг", која је у "Сигурној кући", у току ове године, збринула 28 особа – 13 жена и петнаесторо деце.

– Ми обезбеђујемо смештај, исхрану, медицинску, психотерапеутску, те правну помоћ, колико смо у могућности. Разумем судије када кажу да морају да раде по закону, да све странке имају подједнак третман, али сматрам да се жртвама, а то су у великој већини жене, једноставно мора веровати. Чланице "Алтернативног круга" су научене тако да раде и помажу – каже координатор програма заштите оштећених Вера Симић, наглашавајући да би за мајке жртве, иако трпи цела породица, ипак требало обезбедити привилегован положај у судском поступку.

Према њеним речима, структура жртава јасно говори да су најугроженије жене без посла – домаћице – и оне са малим платама. Оне се зато, тврде у "Алтернативном кругу", у "Сигурну кућу" враћају од седам до 11 пута.

– У "Сигурној кући" жртва најдуже може боравити три месеца, али због немогућности да самостално организује свој живот, често смо принуђени да то правило прекршимо, па неке жене остају много дуже – каже Вера Симић.

Судија Ристић је нагласио да су особе са високом школском спремом жртве само у један одсто случајева.

Међутим, према ономе што је речено на скупу, јасно је да многе жртве, па биле оне и факултетски образоване, немају храбрости да проговоре о малтретирању и крену у судски процес, о чему сведочи и податак да је, чак у 40 наврата, крагујевачка полиција била та која је против насилника поднела кривичне пријаве.

--------------------------------------------------------------------------

Шта је породично насиље

Према члану 19. Породичног закона, породично насиље се дефинише као "понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице". Насиљем у породици се нарочито сматра: наношење или покушај наношења телесне повреде, изазивање страха претњом убиством, присиљавање на сексуални однос, навођење или сексуални однос са лицем које није навршило 14 година, ограничавање слободе кретања или комуницирања са трећим лицима, те вређање и свако друго дрско, безобзирно и злонамерно понашање.