Mora im se verovati

KRAGUJEVAC – O porodičnom nasilju, donedavnoj tabu temi i problemu bez adekvatnog tretmana nadležnih organa, danas se mnogo otvorenije govori kao o ozbiljnom problemu našeg društva, koji sve više postaje i deo svakodnevne "sudske hronike". O novim društvenim okolnostima i drugačijem pristupu rešavanju ovog doskoro zanemarenog "tamnog vilajeta", svedoči i prekjučerašnji skup u Kragujevcu na kome su, pored članica nevladine organizacije "Alternativni krug", govorile ovdašnje sudije i predstavnici policije.

Međutim, i pored tolerantnog i korisnog dijaloga, problem je samo "zagreban" po površini, a mnoga pitanja, pre svega o mogućnostima i načinima zaštite žrtava porodičnog nasilja, ostala su bez dovoljno jasnog odgovora.

Kako žrtvu ohrabriti da prijavi maltretiranje, kad sa nasilnikom, bračnim partnerom ili svojim detetom, živi dvadeset godina? Kako je ubediti da se to dešava i drugima i da to nije sramota? Na koji način je podstaći da o svojoj muci otvoreno svedoči pred sudijom, kome je to, najčešće, jedini dokaz protiv nasilnika? Šta učiniti da se više ne plaši i kako je pripremiti za povratak u svet realnosti? Šta uraditi kada je bez posla ili ima malu platu, koja joj ne omogućava da život nastavi samostalno?, samo su neka od pitanja postavljena na skupu "Zaustavi nasilje nad ženama i decom".

Teško je ogoleti "sramotu"

Vera Jeftić, sudija parničar Opštinskog suda u Kragujevcu, kaže da je zakonodavac dosta učinio da se nasilje u porodici sankcioniše na pravi način, obezbedio dobre mere zaštite žrtve, da je definicija tog krivičnog dela dosta široka i da pruža mogućnost da se u rešavanje problema uključe i centri za socijalni rad i nevladine organizacije, ali da je posao sudije, i pored svega toga, izuzetno komplikovan.

– Dobra strana zakona jeste što je sudijama data mogućnost da istražuju i mimo detalja podnete prijave, međutim, problemi nastaju kada žrtva treba da se suoči sa nasilnikom i otvoreno svedoči o onome što je preživela. Ona se teško odlučuje i za prijavljivanje slučaja, a možete zamisliti koliko je tek mučno iznositi detalje o odnosu sa svojim bračnim partnerom ili detetom, a svedočenje žrtve je za nas najvažniji dokaz da je do nasilja došlo – kaže sudija Jeftić.

Prema njenim rečima, veliki problem je i "tanka" sudska praksa, a u poslednje dve godine ona je vodila osam procesa. U pet slučajeva žrtve su bile žene, u tri muškarci, a samo jednu prijavu napisao je advokat. To, kako kaže Vera Jeftić, dovoljno govori o situaciji u našem društvu i nespremnosti žrtve da se otvoreno i na pravi način suprotstavi nasilniku.

Sudija krivičar ovdašnjeg Opštinskog suda Đorđe Ristić kaže da u 70 odsto slučajeve oštećeni ne žele da gone počinioca, već da to sud radi umesto njih, po službenoj dužnosti, a, prema njegovim rečima, počinioci ovog krivičnog dela su u 96 odsto slučajeva muškarci.

Najugroženiji žene i deca

O tome ponajbolje govore podaci kragujevačke nevladine organizacije "Alternativni krug", koja je u "Sigurnoj kući", u toku ove godine, zbrinula 28 osoba – 13 žena i petnaestoro dece.

– Mi obezbeđujemo smeštaj, ishranu, medicinsku, psihoterapeutsku, te pravnu pomoć, koliko smo u mogućnosti. Razumem sudije kada kažu da moraju da rade po zakonu, da sve stranke imaju podjednak tretman, ali smatram da se žrtvama, a to su u velikoj većini žene, jednostavno mora verovati. Članice "Alternativnog kruga" su naučene tako da rade i pomažu – kaže koordinator programa zaštite oštećenih Vera Simić, naglašavajući da bi za majke žrtve, iako trpi cela porodica, ipak trebalo obezbediti privilegovan položaj u sudskom postupku.

Prema njenim rečima, struktura žrtava jasno govori da su najugroženije žene bez posla – domaćice – i one sa malim platama. One se zato, tvrde u "Alternativnom krugu", u "Sigurnu kuću" vraćaju od sedam do 11 puta.

– U "Sigurnoj kući" žrtva najduže može boraviti tri meseca, ali zbog nemogućnosti da samostalno organizuje svoj život, često smo prinuđeni da to pravilo prekršimo, pa neke žene ostaju mnogo duže – kaže Vera Simić.

Sudija Ristić je naglasio da su osobe sa visokom školskom spremom žrtve samo u jedan odsto slučajeva.

Međutim, prema onome što je rečeno na skupu, jasno je da mnoge žrtve, pa bile one i fakultetski obrazovane, nemaju hrabrosti da progovore o maltretiranju i krenu u sudski proces, o čemu svedoči i podatak da je, čak u 40 navrata, kragujevačka policija bila ta koja je protiv nasilnika podnela krivične prijave.

--------------------------------------------------------------------------

Šta je porodično nasilje

Prema članu 19. Porodičnog zakona, porodično nasilje se definiše kao "ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice". Nasiljem u porodici se naročito smatra: nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, izazivanje straha pretnjom ubistvom, prisiljavanje na seksualni odnos, navođenje ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14 godina, ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima, te vređanje i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.