Крестић критиковао Хајдина

У Срп­ској ака­де­ми­ји на­у­ка и умет­но­сти одр­жа­на је кон­фе­рен­ци­ја на ко­јој је гру­па чла­но­ва СА­НУ пред­ло­жи­ла, по­во­дом пред­сто­је­ће из­бор­не скуп­шти­не, кан­ди­да­те за чла­но­ве Из­вр­шног од­бо­ра Ака­де­ми­је. За пред­сед­ни­ка се по­но­во пред­ла­же ака­де­мик Ни­ко­ла Хај­дин, за два пот­пред­сед­нич­ка ме­ста ака­де­ми­ци Љу­би­сав Ра­кић и Ни­ко­ла Та­сић, а за ге­не­рал­ног се­кре­та­ра ака­де­мик Ди­ми­три­је Сте­фа­но­вић. Обра­зло­же­ње је про­чи­тао ака­де­мик Дра­го­мир Ви­то­ро­вић.

У зе­мљи ни­су у пи­та­њу са­мо еко­ном­ски про­бле­ми и кри­за, ко­ји се од­ра­жа­ва­ју на рад Ака­де­ми­је, већ мно­го ви­ше не­из­ве­сно­сти до­но­се про­ме­не у вла­ди, а на­ро­чи­то је за­бри­ња­ва­ју­ће при­па­ја­ње Ми­ни­стар­ства за на­у­ку, глав­ног парт­не­ра и фи­нан­си­је­ра СА­НУ – Ми­ни­стар­ству про­све­те. Ко зна ка­кве све то по­сле­ди­це мо­же да има на рад Ака­де­ми­је. Ово је го­ди­на у ко­јој вла­да као при­о­ри­тет ис­ти­че ис­пу­ња­ва­ње усло­ва за до­би­ја­ње ста­ту­са кан­ди­да­та за ула­зак у Европ­ску уни­ју. Уло­га и ме­сто Ака­де­ми­је у то­ме ни­је без зна­ча­ја. Због све­га то­га, због очу­ва­ња кон­ти­ну­и­те­та у ру­ко­во­ђе­њу, Ви­то­ро­вић је ака­де­ми­ка Ни­ко­лу Хај­ди­на (1923) пред­ло­жио по­но­во за пред­сед­ни­ка. Хај­дин је за пред­сед­ни­ка пр­ви пут иза­бран 2003, дру­ги пут 2007. го­ди­не. Ово би му био тре­ћи ман­дат. Ви­то­ро­вић је под­се­тио да то ни­је ни­шта нео­бич­но, јер је, ре­ци­мо, Алек­сан­дар Бе­лић био 23 го­ди­не пред­сед­ник СА­НУ, Па­вле Са­вић 10, а Ду­шан Ка­на­зир 13 го­ди­на. Љу­би­сав Ра­кић (1931) за пот­пред­сед­ни­ка СА­НУ иза­бран је 2008, а Та­сић (1932) по­стао је пот­пред­сед­ник 2007. го­ди­не. Ди­ми­три­је Сте­фа­но­вић (1929) иза­бран је за ге­не­рал­ног се­кре­та­ра 2007. го­ди­не.

Ру­ко­вод­ство СА­НУ, од­но­сно рад Из­вр­шног од­бо­ра, ве­о­ма оштрим ре­чи­ма кри­ти­ко­вао је ака­де­мик Ва­си­ли­је Кре­стић. У про­те­клих не­ко­ли­ко го­ди­на, ре­као је Кре­стић, у јав­но­сти се мо­гу чу­ти оце­не да је СА­НУ за­не­ме­ла, да је са­му се­бе из дру­штва из­оп­шти­ла, да је сво­јим нео­д­го­вор­ним од­но­сом пре­ма кључ­ним про­бле­ми­ма др­жа­ве и на­ро­да, по­ка­за­ла да, иако је нај­ви­ша на­уч­на и умет­нич­ка уста­но­ва у др­жа­ви, ни не по­ку­ша­ва да ути­че на не­ке до­га­ђа­је о ко­ји­ма би мо­ра­ла да се огла­си. Суд јав­но­сти да се СА­НУ ућу­та­ла, да се не огла­ша­ва и ка­да би мо­ра­ла да се огла­си, у пот­пу­но­сти је та­чан. Ка­да је то та­ко, мо­ра се по­ста­ви­ти пи­та­ње ко је, за­што и на ко­ји на­чин ути­цао на то да СА­НУ за­не­ми, да се мар­ги­на­ли­зу­је, да из­гу­би до­сто­јан­ство и углед, да се пре­тво­ри у тра­бан­та днев­не по­ли­ти­ке. Од­го­вор­ност сно­си Из­вр­шни од­бор Пред­сед­ни­штва СА­НУ са пред­сед­ни­ком на че­лу, ко­ји је по по­ло­жа­ју кључ­ни чо­век Ака­де­ми­је.

Кре­стић је под­се­тио на Хај­ди­но­ву из­ја­ву ко­ју је дао у ин­тер­вјуу ка­да је пре осам го­ди­на иза­бран за пред­сед­ни­ка. Но­во­и­за­бра­ни пред­сед­ник је та­да ре­као „да Ака­де­ми­ју хо­ће да очи­сти од оно­га што на­ша јав­ност зо­ве ме­да­ко­ви­ћев­шти­ном. Од оно­га што, у њој и дру­штву, оп­ста­је као кан­цер и пред­ста­вља си­но­ним за­ку­ли­сног по­ли­тич­ког ме­ше­та­ре­ња и на­ци­о­нал­не уско­гру­до­сти”. А не­дав­но, у јед­ном дру­гом ин­тер­вјуу, Хај­дин се по­хва­лио да је из СА­НУ про­те­рао по­ли­ти­ку. Кре­стић се пи­та ко­ју је то по­ли­ти­ку Хај­дин про­те­рао, а у ко­ју је Ака­де­ми­ју уву­као. Хај­дин је, ка­же Кре­стић, про­те­рао сва­ку срп­ску по­ли­ти­ку, а то се ви­ди и из чи­ње­ни­це да пред­сед­ник ни­је до­зво­лио одр­жа­ва­ње на­уч­ног ску­па: „Ве­ли­ка Ср­би­ја – исти­не, за­блу­де, зло­у­по­тре­бе”. СА­НУ ни­је, на до­ли­чан на­чин, обе­ле­жи­ла ни 200. го­ди­шњи­цу Пр­вог срп­ског устан­ка. Све до про­шло­го­ди­шње јун­ске Скуп­шти­не СА­НУ ва­жио је на­зив: Из­вр­шни од­бор Пред­сед­ни­штва СА­НУ, а од та­да Из­вр­шни од­бор Ака­де­ми­је, име срп­ски је из­ба­че­но. У слич­ном то­ну је го­во­ри­ла и ака­де­мик Па­у­ла Пу­та­нов. Углед СА­НУ је угро­жен због де­ло­ва­ња ње­ног нај­у­жег ру­ко­вод­ства. Ме­ђу ака­де­ми­ци­ма не­ма ко­му­ни­ка­ци­је, од­лу­ке до­но­се не­до­вољ­но оба­ве­ште­ни ака­де­ми­ци. Ака­де­ми­ја се ра­за­ра из­ну­тра пред­ло­гом о „кон­фе­де­рал­ном” уре­ђе­њу СА­НУ. Ру­ко­вод­ство се пот­пу­но одво­ји­ло од члан­ства. Ака­де­мик Вла­ди­мир Ка­њух је ука­зао на дис­кри­ми­на­ци­ју ака­де­ми­ка ко­ји има­ју ви­ше од 65 го­ди­на, јер они не мо­гу да кон­ку­ри­шу за на­уч­не про­јек­те. За­ло­жио се, та­ко­ђе, и за бо­љи по­ло­жај мла­дих ака­де­ми­ка, ка­ко не би од­ла­зи­ли у ино­стран­ство.

Из­бор­на Скуп­шти­на СА­НУ би­ће одр­жа­на 7. апри­ла. Хо­ће ли се та­да по­ја­ви­ти и не­ки дру­ги пред­ло­зи за ру­ко­вод­ство СА­НУ, оста­је да се ви­ди.

З. Ра­ди­са­вље­вић

---------------------------------------------

Зах­тев Бо­ри­са Та­ди­ћа

Ака­де­мик Ва­си­ли­је Кре­стић је ука­зао и на не­дав­ни зах­тев Бо­ри­са Та­ди­ћа, пред­сед­ни­ка Ср­би­је, ко­ји се, не кон­сул­ту­ју­ћи Ака­де­ми­ју и ње­не струч­ња­ке, до­го­во­рио с пред­сед­ни­ком Ма­ђар­ске да две ака­де­ми­је при­сту­пе ис­пи­ти­ва­њу бро­ја ма­ђар­ских жр­та­ва у Дру­гом свет­ском ра­ту на под­руч­ју Вој­во­ди­не. То пи­та­ње је, твр­ди Кре­стић, про­у­че­но, број жр­та­ва је утвр­ђен, а са­да се из по­ли­тич­ких раз­ло­га пи­та­ње по­но­во отва­ра. Та­ко је СА­НУ, ка­же Кре­стић, од пред­сед­ни­ка др­жа­ве до­би­ла „до­ма­ћи за­да­так”.