Krestić kritikovao Hajdina

U Srp­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka i umet­no­sti odr­ža­na je kon­fe­ren­ci­ja na ko­joj je gru­pa čla­no­va SA­NU pred­lo­ži­la, po­vo­dom pred­sto­je­će iz­bor­ne skup­šti­ne, kan­di­da­te za čla­no­ve Iz­vr­šnog od­bo­ra Aka­de­mi­je. Za pred­sed­ni­ka se po­no­vo pred­la­že aka­de­mik Ni­ko­la Haj­din, za dva pot­pred­sed­nič­ka me­sta aka­de­mi­ci Lju­bi­sav Ra­kić i Ni­ko­la Ta­sić, a za ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra aka­de­mik Di­mi­tri­je Ste­fa­no­vić. Obra­zlo­že­nje je pro­či­tao aka­de­mik Dra­go­mir Vi­to­ro­vić.

U ze­mlji ni­su u pi­ta­nju sa­mo eko­nom­ski pro­ble­mi i kri­za, ko­ji se od­ra­ža­va­ju na rad Aka­de­mi­je, već mno­go vi­še ne­iz­ve­sno­sti do­no­se pro­me­ne u vla­di, a na­ro­či­to je za­bri­nja­va­ju­će pri­pa­ja­nje Mi­ni­star­stva za na­u­ku, glav­nog part­ne­ra i fi­nan­si­je­ra SA­NU – Mi­ni­star­stvu pro­sve­te. Ko zna ka­kve sve to po­sle­di­ce mo­že da ima na rad Aka­de­mi­je. Ovo je go­di­na u ko­joj vla­da kao pri­o­ri­tet is­ti­če is­pu­nja­va­nje uslo­va za do­bi­ja­nje sta­tu­sa kan­di­da­ta za ula­zak u Evrop­sku uni­ju. Ulo­ga i me­sto Aka­de­mi­je u to­me ni­je bez zna­ča­ja. Zbog sve­ga to­ga, zbog oču­va­nja kon­ti­nu­i­te­ta u ru­ko­vo­đe­nju, Vi­to­ro­vić je aka­de­mi­ka Ni­ko­lu Haj­di­na (1923) pred­lo­žio po­no­vo za pred­sed­ni­ka. Haj­din je za pred­sed­ni­ka pr­vi put iza­bran 2003, dru­gi put 2007. go­di­ne. Ovo bi mu bio tre­ći man­dat. Vi­to­ro­vić je pod­se­tio da to ni­je ni­šta neo­bič­no, jer je, re­ci­mo, Alek­san­dar Be­lić bio 23 go­di­ne pred­sed­nik SA­NU, Pa­vle Sa­vić 10, a Du­šan Ka­na­zir 13 go­di­na. Lju­bi­sav Ra­kić (1931) za pot­pred­sed­ni­ka SA­NU iza­bran je 2008, a Ta­sić (1932) po­stao je pot­pred­sed­nik 2007. go­di­ne. Di­mi­tri­je Ste­fa­no­vić (1929) iza­bran je za ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra 2007. go­di­ne.

Ru­ko­vod­stvo SA­NU, od­no­sno rad Iz­vr­šnog od­bo­ra, ve­o­ma oštrim re­či­ma kri­ti­ko­vao je aka­de­mik Va­si­li­je Kre­stić. U pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na, re­kao je Kre­stić, u jav­no­sti se mo­gu ču­ti oce­ne da je SA­NU za­ne­me­la, da je sa­mu se­be iz dru­štva iz­op­šti­la, da je svo­jim neo­d­go­vor­nim od­no­som pre­ma ključ­nim pro­ble­mi­ma dr­ža­ve i na­ro­da, po­ka­za­la da, iako je naj­vi­ša na­uč­na i umet­nič­ka usta­no­va u dr­ža­vi, ni ne po­ku­ša­va da uti­če na ne­ke do­ga­đa­je o ko­ji­ma bi mo­ra­la da se ogla­si. Sud jav­no­sti da se SA­NU uću­ta­la, da se ne ogla­ša­va i ka­da bi mo­ra­la da se ogla­si, u pot­pu­no­sti je ta­čan. Ka­da je to ta­ko, mo­ra se po­sta­vi­ti pi­ta­nje ko je, za­što i na ko­ji na­čin uti­cao na to da SA­NU za­ne­mi, da se mar­gi­na­li­zu­je, da iz­gu­bi do­sto­jan­stvo i ugled, da se pre­tvo­ri u tra­ban­ta dnev­ne po­li­ti­ke. Od­go­vor­nost sno­si Iz­vr­šni od­bor Pred­sed­ni­štva SA­NU sa pred­sed­ni­kom na če­lu, ko­ji je po po­lo­ža­ju ključ­ni čo­vek Aka­de­mi­je.

Kre­stić je pod­se­tio na Haj­di­no­vu iz­ja­vu ko­ju je dao u in­ter­vjuu ka­da je pre osam go­di­na iza­bran za pred­sed­ni­ka. No­vo­i­za­bra­ni pred­sed­nik je ta­da re­kao „da Aka­de­mi­ju ho­će da oči­sti od ono­ga što na­ša jav­nost zo­ve me­da­ko­vi­ćev­šti­nom. Od ono­ga što, u njoj i dru­štvu, op­sta­je kao kan­cer i pred­sta­vlja si­no­nim za­ku­li­snog po­li­tič­kog me­še­ta­re­nja i na­ci­o­nal­ne usko­gru­do­sti”. A ne­dav­no, u jed­nom dru­gom in­ter­vjuu, Haj­din se po­hva­lio da je iz SA­NU pro­te­rao po­li­ti­ku. Kre­stić se pi­ta ko­ju je to po­li­ti­ku Haj­din pro­te­rao, a u ko­ju je Aka­de­mi­ju uvu­kao. Haj­din je, ka­že Kre­stić, pro­te­rao sva­ku srp­sku po­li­ti­ku, a to se vi­di i iz či­nje­ni­ce da pred­sed­nik ni­je do­zvo­lio odr­ža­va­nje na­uč­nog sku­pa: „Ve­li­ka Sr­bi­ja – isti­ne, za­blu­de, zlo­u­po­tre­be”. SA­NU ni­je, na do­li­čan na­čin, obe­le­ži­la ni 200. go­di­šnji­cu Pr­vog srp­skog ustan­ka. Sve do pro­šlo­go­di­šnje jun­ske Skup­šti­ne SA­NU va­žio je na­ziv: Iz­vr­šni od­bor Pred­sed­ni­štva SA­NU, a od ta­da Iz­vr­šni od­bor Aka­de­mi­je, ime srp­ski je iz­ba­če­no. U slič­nom to­nu je go­vo­ri­la i aka­de­mik Pa­u­la Pu­ta­nov. Ugled SA­NU je ugro­žen zbog de­lo­va­nja nje­nog naj­u­žeg ru­ko­vod­stva. Me­đu aka­de­mi­ci­ma ne­ma ko­mu­ni­ka­ci­je, od­lu­ke do­no­se ne­do­volj­no oba­ve­šte­ni aka­de­mi­ci. Aka­de­mi­ja se ra­za­ra iz­nu­tra pred­lo­gom o „kon­fe­de­ral­nom” ure­đe­nju SA­NU. Ru­ko­vod­stvo se pot­pu­no odvo­ji­lo od član­stva. Aka­de­mik Vla­di­mir Ka­njuh je uka­zao na dis­kri­mi­na­ci­ju aka­de­mi­ka ko­ji ima­ju vi­še od 65 go­di­na, jer oni ne mo­gu da kon­ku­ri­šu za na­uč­ne pro­jek­te. Za­lo­žio se, ta­ko­đe, i za bo­lji po­lo­žaj mla­dih aka­de­mi­ka, ka­ko ne bi od­la­zi­li u ino­stran­stvo.

Iz­bor­na Skup­šti­na SA­NU bi­će odr­ža­na 7. apri­la. Ho­će li se ta­da po­ja­vi­ti i ne­ki dru­gi pred­lo­zi za ru­ko­vod­stvo SA­NU, osta­je da se vi­di.

Z. Ra­di­sa­vlje­vić

---------------------------------------------

Zah­tev Bo­ri­sa Ta­di­ća

Aka­de­mik Va­si­li­je Kre­stić je uka­zao i na ne­dav­ni zah­tev Bo­ri­sa Ta­di­ća, pred­sed­ni­ka Sr­bi­je, ko­ji se, ne kon­sul­tu­ju­ći Aka­de­mi­ju i nje­ne struč­nja­ke, do­go­vo­rio s pred­sed­ni­kom Ma­đar­ske da dve aka­de­mi­je pri­stu­pe is­pi­ti­va­nju bro­ja ma­đar­skih žr­ta­va u Dru­gom svet­skom ra­tu na pod­ruč­ju Voj­vo­di­ne. To pi­ta­nje je, tvr­di Kre­stić, pro­u­če­no, broj žr­ta­va je utvr­đen, a sa­da se iz po­li­tič­kih raz­lo­ga pi­ta­nje po­no­vo otva­ra. Ta­ko je SA­NU, ka­že Kre­stić, od pred­sed­ni­ka dr­ža­ve do­bi­la „do­ma­ći za­da­tak”.