Тржиште телефоније у Србији

Премда Влада Србије, као власник, још није формално саопштила да ли или не одустаје од продаје „Телекома” јасно је да циљ није постигнут. И сам премијер Мирко Цветковић саопштио је да се неће прихватити суме мање од 1,4 милијарде евра. У укупној суми једини понуђач „Телеком Аустрија” нуди за 51 одсто вредности акција 950 милиона евра, док се са 450 милиона инвестиција, и то у наредне три године, стиже до „црвене линије” – 1,4 милијарде евра, суме за коју се тврди да је минимална.

Шта значе инвестиције у наредне три године од 450 милиона евра јасније се види када се погледа како послује наш „Телеком”, али и какво је стање на тржишту Србије. Дакле, само у 2009. години (по последњим јавно доступним подацима) „Телеком Србија” остварио је добит од 162 милиона евра. А одмах после продаје, то је јасно, половина добити би припадала купцу. Стога се може лако тврдити да „Телеком” заиста јесте наша „златна кока”, али се не сме сметнути с ума да је у међувремену дошло до либерализације тржишта, да се сада лагано појављују конкуренти и у фиксној телефонији, уводе нови сервиси и да ће све теже бити на овом тржишту одржати овакву доминацију „Телекома Србија”.

Интересантно је и да је „Телеком” у 2008. години исказао, такође, добит од 62,8 милиона евра, у 2007. од 146 милиона, а у 2006. чак 189 милиона евра, према подацима које је анализирао економиста Миодраг К. Скулић. Укупно кумулирана добит за четири анализиране године је 560 милиона евра и у томе смо ми учествовали са четири петине, а ОТЕ као грчки партнер, са једном. Цифре показују да је на крају 2009. у „Телекому” остало нераспоређене добити од 320 милиона евра, тврди Скулић.

Међутим, ваља имати у виду и да је Србија откупила 2002. године преко ПТТ-а 29 одсто „Телекома” од италијанског партнера, у време док је премијер био Зоран Ђинђић. То је, како каже главни актер те трансакције Срђан Благојевић, тадашњи директор ПТТ-а, било проглашено послом деценије. И сада, каже Благојевић, када би продали поново „Телеком” за понуђених 950 милиона, опет би одлично зарадили, јер је тада Италијанима плаћено за 29 одсто 195 милиона евра.

„Телеком Србија” је и задужен од 2007. године. Тада је за 646 милиона евра купљено 65 одсто „Телекома Републике Српске”. Износ је исплаћен 18. јуна 2007. године уз обавезу да се у новцу или опреми, исплати додатних 50 милиона евра. У те сврхе је узет кредит од Сити банке од 700 милиона евра. Данас, како сазнајемо у „Телекому”, отплаћено је око 500 милиона евра, а прави повраћај уложеног новца и чиста добит могли би се очекивати тек за десетак година од ове аквизиције.

И у Црну Гору „Телеком Србија” уложио је око 130 милиона евра, а код нас је у развој инфраструктуре улагано око 200 милиона евра.

Г. Волф

Укупан остварени приход од мобилне телефиније у Србији у 2009. години је 840 милиона евра

----------------------------------------

Колико причамо – а колико поједемо

Укупно тржиште мобилне телефоније у Србији је, по до сада доступним подацима из 2009. године, износило 840 милиона евра код сва три мобилна оператера. Једини губитак од 124 милиона евра исказао је аустријски ВИП, али то је последица великих инвестиција у освајање нашег тржишта, било кроз опрему или рекламу. Већ прошле године ситуација је била сасвим другачија.

Али, интересантно је поређење и величина ове цифре огледа се у томе да разговори мобилним телефоном вреде колико и 1,6 милиона тона пожњевене пшенице, заједно са 3,5 милиона тона убраног кукуруза исте године. Међутим, када би продали сву ову пшеницу и кукуруз не би било ни пилића, јагњића, телића... Дакле, малтене кроз ГСМ протерамо речи које вреде колико сва зрна хлебног жита и кукуруза – око 110 евра по глави становника.