Одаје их говор тела

Политичари никад неће научити беспрекорно да лажу, ма колико их у томе подучавали свакојаки стручњаци. Увек ће их одати говор тела, а то никад неће избећи оку психолога.

Питер Колет, бивши професор на Универзитету Оксфорд (Велика Британија), сматра да ни бројни савети, ни поуке, ни вежбања неће потпуно довести до усклађивања израза лица или покрета руку с говором особе која зна да не казује истину. "Ништа не може побећи стручном оку психолога", сматра он. Психолози су склони да упореде неми говор политичара с покерашким лицем, малим нехотичним тиковима које начини коцкар када добије добру карту, при чему га противник посматра. То може бити мало помицање усном, положај тела или нешто слично.

Сваки политичар, на пример, има неке препознатљиве покрете или изразе које увежбано око на конференцији за новинаре или у току говора може препознати као тренутак изненађења или лаког стреса. На видео снимцима приказаним на предавању, др Питер Колет примећује да је амерички председник Џорџ Буш увек нервозан док грицка образе, а када жели показати своју моћ тада хода чврстим, сигурним кораком, савијајући при томе руке попут билдера.

Британски премијер Тони Блер почиње несвесно да подиже мали прст ако га неко изнервира, а када жели да изгледа опуштено и отворено уздиже обрве. Подигнуте су, најчешће, знак оданости или послушности.

Уколико се осећа угроженим, први човек британски владе гура руке у џепове или често пипка трбух. Дотицање трбуха или потиљка, покрет који најчешће начине фудбалери кад промаше гол, покрет је којом особа саму себе теши, а поточе из детињства када су мајке, да би умириле своје дете, исто радиле.

Политичари понекад користе намерне покрете и изразе настојећи да обману гледаоце и слушаоце, свесни говора тела. Питер Колет наводи да је бивши амерички председник Бил Клинтон у току суђења због афере с Моником Левински гризао усницу да би показао своју осећајност и грижу савести. У само два минута извињавајући се америчком народу он се угризао, чак, 15 пута.

Наоко неважне кретње, попут руковања, стајања на црвеном тепиху, чињенице ко први пролази кроз врата, може открити много у вези с политичким односима. Иако се пропуштање некога да кроз врата прође први сматра пристојношћу, може значити и показивање нечије моћи.