Међу маскама и мачкама

Она је тема чувених опера, о њој су писане књиге и казивани стихови, снимани филмови... Кроз векове је помагала прељубницима, шпијунима али и онима који су једноставно желели да се склоне од поверилаца. Каква год маска била, правило је само једно: забрањено је откривање идентитета онога ко је носи.

Ово старо правило поштује и данас више од 30.000 туриста из целог света колико дневно посети чувени карневал у Венецији. Иако се по неким подацима почетак карневала веже уз оснивање града у 5. веку, ипак се као датум узима 1.162. година и прослава поводом победе Млетачке републике над Аквилејом. У историјским књигама остало је забележено да је у једном дугом периоду, који је трајао чак 150 година постојала наредба о забрани прерушавања током карневала. Овако су одлучили градски оци – због честих разбојништава.

Маскиране људе, обучене у костиме најраскошнијих боја, можете видети у Венецији само у време карневала. Како смо чули, реч је о глумцима које плаћа општина и који без речи, стрпљиво позирају хиљадама туриста. Маске су уједно и најчувенији сувенир који се обавезно нађе у коферу сваког туристе по одласку из Венеције. Могу се купити као украс за лице и зид или као магнет за фрижидер, а цене су им од три до неколико стотина евра (што зависи од величине, квалитета и материјала од којег су направљене).

Најбоља пијаца за куповину сувенира је она око моста Риалто, који слови за најлепши мост у овом граду и са којег се пружа божанствен поглед на Гранд канал и стотине гондола. Нама се лично више допао поглед са моста Академиа, пре свега због прелепе Цркве Santa Maria della Salute, у чије темеље је уграђено око милион стабала. Иначе, у верзији водича са простора бивше Југославије, Венеција је подигнута захваљујући храсту из Истре, док ће нам гондолијери испричати да је реч о храсту из Трста.

Прецизни статистичари су урадили свој део посла и забележили да је један од најлепших градова на свету изграђен на 118 острва, има 170 канала, 400 мостова и – 2327 мачака (по податку из 1994. године). Овде нема кола, основно превозно средство је гондола, а то значи да водом плове и ватрогасци и хитна помоћ и ђубретари.

Чувени Мост уздаха је прва мета фотоапарата и обавезно стајалиште свих који први пут кроче на „венецијанско тло”. Према причама водича, у којима је понекад тешко разлучити где престаје истина а почиње легенда, овај мост је добио назив у 19. веку по уздасима затвореника који су прелазећи мост до затворских ћелија у суседној згради могли последњи пут да погледају лагуну. Према причи, једина особа која је икада успела да побегне из тамница Дуждеве палате био је Казанова.

Обај бисер архитектуре друга је обавезна тачка у обиласку Венеције, а улаз кошта 12 евра. Посетиоци могу да уђу у приватне просторије дужда, да уживају у Тицијановим платнима, али и да виде једну од највећих слика на свету – Торентов „Рај”. Туристи имају прилику и да прошетају оном истом стазом којом су осуђеници одвођени преко Моста уздаха до тамница и провире кроз два прозора који гледају на други мост на којем се обично окупља на стотине туриста са фотоапаратима „на готовс”.

И без обзира на то да ли одлучите само да шетате уличицама упијајући карневалску атмосферу, да се частите једним од најскупљих капућина на свету на Тргу Светог Марка или да махнито шкљоцате апаратом, вожња гондолом је обавезна. Цена зависи од годишњег доба, врсте туриста (Јапанци седају и не питају за цену, па ваља избегавати вожњу када су они у близини), броја особа и дужине вожње, али је уобичајена тарифа од 60 до 80 евра за четири или пет особа.

Док вешто баратају моткама, али и ногама кроз уске канале, љубазни гондолијери на увежбаном енглеском језику причаће вам о занимљивим детаљима из прошлости Венеције, а уколико будете имали среће, можда вам и запевају. Оно што смо чули од нашег гондолијера којег зову Казанова, јесте да се овај посао преноси са оца на сина и да само они у чијој је породици ово традиција могу да полажу за гондолијера.

Легенда каже да пар који се пољуби док гондола плови испод Моста уздаха остаје вечно заједно. О томе да пазимо шта желимо, чак и када је овако романтична идеја у питању говори и једна књига, али то је већ друга прича.  

------------------------------------------------------------

Лустер за 28.000 евра

У непосредној близини Венеције су и два острва, позната по производњи стакла (Мурано) и чипке (Бурано). Како смо чули, српски туриста је ретко виђен на Бурану, док је обилазак једне од најстаријих стаклара на Мурану редован део посете Венецији. Туристи имају прилику да виде како се на традиционалан начин праве најчудеснији предмети од стакла, а после презентације могу да пазаре фигурице за евро, огледала за 500 или лустере за 28.000 евра.

--------------------------------------------------------------

Од Марка Пола до Тома Круза

Венеција је центар регијe Венето, 3.600 метара дугим мостом је спојена са копном, где су се развила велика предграђа Местре и Маргера. Град са околином има 270.000 становника, али у старом језгру је само око 63.000, углавном Италијана и око пет одсто становника Балкана.На списку славних становника били су Томасо Албинони, Марко Поло, Тинторето, Вивалди, Вагнер… У њој се сваке године одржава чувени филмски фестивал, који угости највеће светске звезде.

----------------------------------------------------------------

Испред музеја Пеги Гугенхајм

Према легенди ову Њујорчанку, која је умрла у Падови а последње дане провела у Венецији, преварио је вереник месец дана пред венчање. Пре него што је раскинула заруке, зарекла се да ће сваки пут када превари бившег драгана – купити по једну слику. Данас у свету постоји 16 њених музеја.