Кафана код Скупштине града

Крагујевац – Сваку изградњу на атрактивним локацијама у центру града по правилу прате бурне полемике стручњака и грађана. Шта ће, тек, Крагујевчани рећи кад чују да ће се испред саме Скупштине града, на зеленој површини поред дечијег игралишта, ускоро правити кафана!?

Наиме, Скупштина града, на предлог Градског већа, донела је одлуку да распише конкурс за закуп неколико „екстралокација“ на којима ће бити дозвољено подизање привремених угоститељских објеката: ресторана, посластичарница, кафеа. План изградње направила је крагујевачка Дирекција за урбанизам, а неке од локација су прави „бисери“ у понуди градске власти.

Осим угоститеља, на конкурс ће моћи да се јаве сва правна и физичка лица, а своје понуде могу да доставе за следеће локације: централна пешачка зона у главној улици – један објекат површине 62 метра квадратна, Улица Бранка Радичевића (такође пешачка зона) – три објекта од по 52 метра квадратна, Велики парк – два објекта површине од 145 и 120 квадрата, те поменута зелена површина испред Скупштине града (удаљена свега педесетак метара од седишта локалне управе) – један објекат од 88 метара квадратних. Заинтересованим закупцима се нуди и површина око језера Бубањ, у самом центру града, као и обала језера у Шумарицама.

– Реч је о програму доделе локација на јавним површинама за градњу привремених објеката, на период од десет до 15 година. Руководили смо се чињеницом да угоститељство у Крагујевцу није на потребном нивоу. Наш циљ је да подигнемо квалитет услуга, будући да у овај град долази све више страних инвеститора – изјавио је за „Политику“ члан Градског већа за инвестиције и развој Небојша Васиљевић.

Васиљевић каже да су конкурсом предвиђени строги услови и да ће закупци половину цене морати да уплате одмах, а други део у року од шест месеци. Иако се прописана цена креће од стотинак до чак пола милиона евра, па и више, Васиљевић тврди да се власници угоститељских објеката нису жалили на цену, већ на кратак рок за плаћање.

– Новац није примарна прича, већ је реч о потреби да у области угоститељства направимо један искорак у квалитативном смислу, и кад је реч о услузи, и кад је у питању визуелно-естетски део. Конкурс ће бити расписан ускоро и трајаће 30 дана. Очекујемо да конкуришу људи који имају новац и који могу да направе врхунске објекте, наравно под условима које је прописала струка – објаснио је наш саговорник.

Миодраг Поповић, некада главни градски архитекта и човек који се више од 30 година бави урбанистичком проблематиком, тврди да овај план „нема резона“, будући да је, како каже, донет „по налогу политичара“.

– Правити нешто што ће се рушити, нема резона, поготово не кад су у питању јавне површине. Јавне површине треба ослобађати за најдоминантнији пешачки саобраћај, а не заузимати привременим објектима. Али, није овде реч о струци, већ о политичкој већини и налогу једног човека – рекао је Поповић за наш лист.

Да ли ће се крагујевачки угоститељи јавити на овакав конкурс и колико је њих спремно да инвестира више стотина хиљада евра у привремене објекте, па макар они били и на најатрактивнијим локацијама?

– Нисам сигуран да иједан мој колега може сада да издвоји сто, двеста или петсто хиљада евра за неку инвестицију. Ово је време кризе и свима тешко иде. Зато се отвара питање коме су, заправо, намењене ове локације – сумњичава је власница кафане „Два другара“ Драгана Илић.

Власник хотела „Зеленгора“ и „Шумарице“ Миленко Марјановић сматра да локална управа треба да донесе низ прописа како би се угоститељски стандарди приближили европским, али наводи да се тим пословима у Крагујевцу „нико озбиљно не бави“.

– Какво је стање у градској управи, за власт би најадекватније било да испред Скупштине града постави један циркуски шатор. Не размишљам о конкурсу, јер прво треба да ми врате оно што су ми дужни – вели Марјановић у чијим је објектима, између осталих, боравила и екипа серије „Село гори, а баба се чешља“.

Иако признаје да је финансирање градских функција отежано, Васиљевић тврди да високе цене закупа најатрактивнијих локација у граду „нису у вези са буџетом“. Према његовим речима, у овом случају „није реч о новцу“, већ о „италијанском дизајну“, односно моделима објеката које је, у складу са светским стандардима, предвидела Дирекција за урбанизам.