Kafana kod Skupštine grada

Kragujevac – Svaku izgradnju na atraktivnim lokacijama u centru grada po pravilu prate burne polemike stručnjaka i građana. Šta će, tek, Kragujevčani reći kad čuju da će se ispred same Skupštine grada, na zelenoj površini pored dečijeg igrališta, uskoro praviti kafana!?

Naime, Skupština grada, na predlog Gradskog veća, donela je odluku da raspiše konkurs za zakup nekoliko „ekstralokacija“ na kojima će biti dozvoljeno podizanje privremenih ugostiteljskih objekata: restorana, poslastičarnica, kafea. Plan izgradnje napravila je kragujevačka Direkcija za urbanizam, a neke od lokacija su pravi „biseri“ u ponudi gradske vlasti.

Osim ugostitelja, na konkurs će moći da se jave sva pravna i fizička lica, a svoje ponude mogu da dostave za sledeće lokacije: centralna pešačka zona u glavnoj ulici – jedan objekat površine 62 metra kvadratna, Ulica Branka Radičevića (takođe pešačka zona) – tri objekta od po 52 metra kvadratna, Veliki park – dva objekta površine od 145 i 120 kvadrata, te pomenuta zelena površina ispred Skupštine grada (udaljena svega pedesetak metara od sedišta lokalne uprave) – jedan objekat od 88 metara kvadratnih. Zainteresovanim zakupcima se nudi i površina oko jezera Bubanj, u samom centru grada, kao i obala jezera u Šumaricama.

– Reč je o programu dodele lokacija na javnim površinama za gradnju privremenih objekata, na period od deset do 15 godina. Rukovodili smo se činjenicom da ugostiteljstvo u Kragujevcu nije na potrebnom nivou. Naš cilj je da podignemo kvalitet usluga, budući da u ovaj grad dolazi sve više stranih investitora – izjavio je za „Politiku“ član Gradskog veća za investicije i razvoj Nebojša Vasiljević.

Vasiljević kaže da su konkursom predviđeni strogi uslovi i da će zakupci polovinu cene morati da uplate odmah, a drugi deo u roku od šest meseci. Iako se propisana cena kreće od stotinak do čak pola miliona evra, pa i više, Vasiljević tvrdi da se vlasnici ugostiteljskih objekata nisu žalili na cenu, već na kratak rok za plaćanje.

– Novac nije primarna priča, već je reč o potrebi da u oblasti ugostiteljstva napravimo jedan iskorak u kvalitativnom smislu, i kad je reč o usluzi, i kad je u pitanju vizuelno-estetski deo. Konkurs će biti raspisan uskoro i trajaće 30 dana. Očekujemo da konkurišu ljudi koji imaju novac i koji mogu da naprave vrhunske objekte, naravno pod uslovima koje je propisala struka – objasnio je naš sagovornik.

Miodrag Popović, nekada glavni gradski arhitekta i čovek koji se više od 30 godina bavi urbanističkom problematikom, tvrdi da ovaj plan „nema rezona“, budući da je, kako kaže, donet „po nalogu političara“.

– Praviti nešto što će se rušiti, nema rezona, pogotovo ne kad su u pitanju javne površine. Javne površine treba oslobađati za najdominantniji pešački saobraćaj, a ne zauzimati privremenim objektima. Ali, nije ovde reč o struci, već o političkoj većini i nalogu jednog čoveka – rekao je Popović za naš list.

Da li će se kragujevački ugostitelji javiti na ovakav konkurs i koliko je njih spremno da investira više stotina hiljada evra u privremene objekte, pa makar oni bili i na najatraktivnijim lokacijama?

– Nisam siguran da ijedan moj kolega može sada da izdvoji sto, dvesta ili petsto hiljada evra za neku investiciju. Ovo je vreme krize i svima teško ide. Zato se otvara pitanje kome su, zapravo, namenjene ove lokacije – sumnjičava je vlasnica kafane „Dva drugara“ Dragana Ilić.

Vlasnik hotela „Zelengora“ i „Šumarice“ Milenko Marjanović smatra da lokalna uprava treba da donese niz propisa kako bi se ugostiteljski standardi približili evropskim, ali navodi da se tim poslovima u Kragujevcu „niko ozbiljno ne bavi“.

– Kakvo je stanje u gradskoj upravi, za vlast bi najadekvatnije bilo da ispred Skupštine grada postavi jedan cirkuski šator. Ne razmišljam o konkursu, jer prvo treba da mi vrate ono što su mi dužni – veli Marjanović u čijim je objektima, između ostalih, boravila i ekipa serije „Selo gori, a baba se češlja“.

Iako priznaje da je finansiranje gradskih funkcija otežano, Vasiljević tvrdi da visoke cene zakupa najatraktivnijih lokacija u gradu „nisu u vezi sa budžetom“. Prema njegovim rečima, u ovom slučaju „nije reč o novcu“, već o „italijanskom dizajnu“, odnosno modelima objekata koje je, u skladu sa svetskim standardima, predvidela Direkcija za urbanizam.