Страх од бетонског бокала

Ваљево – Ако се некада због пијаће воде буду водили ратови, на што иначе поодавно упозоравају научници, ваљевски крај наћи ће се у жаришту таквих окршаја.Наиме, на овом подручју налазе се велике количине и резерве племенитих подземних вода које по квалитету немају премца у Србији и овом делу Европе.На њих је својевремено указао и наш познати географ и истраживач Јован Цвијић, а нешто касније казивање о том благу допуњено је с две докторске дисертације.

Међутим, државни планери пре три деценије, који очигледно нису читали Цвијића нити су чули и „видели” подземно благо, ваљевски крај су прогласили безводним. Одмах потом као по каквом декрету донета је одлука да је спас у градњи бране и акумулације на реци Јабланици 12 километара узводно од Ваљева.Почетно усхићење за ову, како је названа, капиталну инвестицију у последњих неколико година прерасло је у гласне вапаје ваљевских и српских хидрогеолога да се бетонско „чудовиште” високо 75 метара пре пуњења колико-толико обузда. Ако акумулација буде напуњена до врха племенитим водама у ваљевско-мионичком карсту лоше се пише.

– Подземне пијаће воде овог краја које се легитимишу кроз већи број извора и врела као што су: Пакаљско, Петничко, Градачко, врело у селу Кључу код Мионице или оно у Врујцима. Она су јединствени и непроцењиви ресурс на само Србије већ и много шире. Њихов квалитет за кратко време потврђен је кроз изградњу четири фабрике за флаширање воде уз потенцијал да их може бити још најмање 50. Потврђене количине воде која без накнадних третмана може директно у флашу је преко 2.000 литара у секунди. И уместо да држава формира институт за њихову заштиту ми мора грчевито да их бранимо од оних који нису читали Цвијића, професора др Николу Милојевића или професор Михајла Симића, и који мисле да приче о ратовима за воду служе за засмејавање грађана – каже у разговору на наш лист ваљевски хидрогеолог Драган Петровић, који заједно са својим колегама из овог краја и целе Србије дуже време указује на могуће погубне последице од акумулације Ровни. Подсетио је да су још 70-их година прошлог века његови професори с Геолошког факултета из Београда и неколико института указивали да се Ваљево, изградњом вештачке акумулације, одлучило за погрешно и најгоре решење када је у питању водоснадбевање. Наводили су да светска искуства говоре да се вода из акумулација користи за пиће само ако нема никакве друге могућности. Међутим, од тадашњих стратега нико ни за живу главу није хтео решење да тражи у „подземљу” као да тамо треба да покуцају на врата никог другог до страшног Луцифера.

– На два скупа у Ваљеву и Београду 2007. и 2008. године, на којима је учествовало преко 100 хидрогеолога и инжењера других специјалности, донет је једногласан став да се преиспита оправданост изградње акумулације у постојећим габаритима и без могућности за било какво одлагање уради студија о процени њеног утицаја на животну средину. Јер, наши стручни аргументи недвосмислено говоре да је изградња акумулације промашај, а иако би се томе прогледало кроз прсте, предимензионирана је и буквално погубна за ресурс подземних пијаћих вода. Наравно, навели смо и њен утицај на могућ поремећај микроклиме, девастацију неколико оближњих духовних светиња као и да брана висока 75 метара са ујезереном водом површине веће од пет квадратних километра перманентно би држала под стресом велики број грађана Ваљева.

– Да, ипак нисмо „лајали на звезде” потврђено је на прошлонедељном заседању градске скупштине на којој су одборници једногласно усвојили закључак којим се налаже градитељима акумулације Ровни да пре него што почне њено пуњење, које је планирао ове године, буде урађена студија о процени утицаја на животну средину – вели Петровић.

Ваљевски хидрогеолози заједно с колегама из Србије, додаје наш саговорник, наставиће да ваљаним и стручним аргументима, уз подршку грађана и најшире јавности, чувају подземно водено благо у овом крају. Он цени да ће се, временски не тако далеко, пијаћа вода из ваљевско-мионичког карста продавати на берзи као сада што је то ситуација са нафтом, и ко нема такву перцепцију да се том националном и општем ресурсу не примиче са жабокречином.