Укините корупционашку уредбу

Да ли ће влада укинути Уредбу о дуплим тарифама, којом се хитност издавања докумената у катастрима наплаћује двоструко, или ће чекати да заштитник грађана Саша Јанковић, који је покренуо ову причу, званично поднесе иницијативу за њено брисање?

Независна регулаторна тела већ су рекла своје. Уредба о висини накнаде за коришћење података, премера, катастра и пружање услуга Републичког геодетског завода, представља својеврсни вид уцењивања грађана, филигрантски проткан кроз законску регулативу. Поред Јанковића, и програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић је указао да уредба садржи елементе легализоване корупције.

Њихово образложење је једноставно. Ако плаћате прописану таксу, документа ћете добити у законском року од два месеца, мада Јанковић сведочи да се та два месеца, по овдашњем закону мерења времена, отегну на пет или шест. Али, ако платите дупло, осим што ћете осетити благодет онога који улази преко реда, и гледа непрегледни ред очајника иза себе, доживећете неописиво задовољство човека који је посао завршио за неколико дана. То наплаћивање ефикасности, који пали моторе државне администрације, та врста поруке која се чита кроз уредбу – „плати дупло и завршићеш посао” – представља облик системске корупције.

Да се разумемо. Двострука тарифа не завршава у џепу службеника преко пута вас. Не треба вам ни коверта напуњена еврима, коју ћете прокријумчарити у фасциклу, па као завереник поделити тајну са „оним који може да среди”. Да је тако, и да обојица буду уловљени, хранили би се и спавали о државном трошку.

Сада је, међутим, све чисто. По закону, односно по уредби. Додатни новчани стимуланс одлази право у буџет. И то је, заправо, основни проблем због кога би влада морала да редигује саму себе, укине уредбу и тиме покаже две ствари. Да поштује препоруке независних контролних тела и да је усвојила нови принцип. Да признаје грешку.

Суштина приче заснива се на односу државе према грађанима покорним. Њихова права су овом уредбом прекршена, констатовао је Саша Јанковић. Порески обвезници, они који хране државу, морају да по цени основне тарифе добију једнако брзу и квалитетну услугу, као они који су спремни да због хитности поступка, често и због чувања сопственог нервног система, плате двоструко. Таква пракса могла би да функционише у приватној компанији, али влада у свој правни оквир не сме да уводи двоструке стандарде у раду државних органа, која у преводу каже: кад се доплати, брзи смо и ефикасни.

Та филозофија би, кроз стриповски израз Боба Рока из серије „Алан Форд”, могла да се дефинише и изреком: „Тко има добиће, тко нема – чекаће”. Због тих што чекају јер немају, влада треба да укине корупционашку уредбу.