Све грешке у продаји „Телекома”

Тешко је поверовати да ће „случај Телеком” бити завршен у наредних 15 дана колико је Влада Србије дала рок „Телекому Аустрија” да побољша своју финансијску понуду и испуни формалне услове тендера. Јер, одлука аустријског телекомуникационог оператера зависи од тога шта ће Комисија за заштиту конкуренције да закључи о концентрацији на тржишту коју би он имао куповином „Телекома Србија”, а чији су рокови за одлуку ипак нешто дужи.

Да је лопта у дворишту Антимонополске комисије потврдио је јуче у одговору за „Политику” и „Телеком Аустрија”.

„Подсећамо да је понуда коју смо дали 21. марта условна и да зависи од тога да ли ће нам српска страна одобрити концентрацију на тржишту. Влада Србије позвала нас је да допунимо понуду у складу с тендерском документацијом у наредних 15 дана и сада те захтеве детаљно анализирамо”, наводи се у одговору „Телеком Аустрија групе”.

У Комисији за заштиту конкуренције кажу да имају рок од 90 дана да донесу одлуку у овом предмету који, с обзиром на то да је „Телеком Аустрија” поднео захтев 12. фебруара, истиче почетком маја. Међутим, не значи да ће процес одлучивања трајати свих 90 дана, већ може и краће.

Антимонополска комисија званично је навела да би „Телеком Аустрија” који већ у Србији има лиценцу за мобилну телефонију „Вип мобајл” куповином српског оператера фиксне и мобилне телефоније имао „врло високо тржишно учешће”. По критеријуму прихода од ове делатности то је готово 60 одсто тржишта, а по критеријуму броја претплатника 71,3 одсто. Комисија има три могућности за одлучивање – да забрани концентрацију на тржишту, да је безусловно одобри или да је дозволи уз неки услов. Да ли је концентрација могућа уз неки услов и који – у Комисији нису могли да говоре. У јавности се зато нагађа о могућности да, евентуално, „Телеком Аустрија” обједине два мобилна оператера и да затим врате лиценцу за трећег мобилног оператера.

Консултант за страна улагања Милан Ковачевић каже да није спорно да „Телеком” треба продати, али да је то требало учинити раније када се могла добити боља цена. Према његовом мишљењу, продаја ове компаније, за коју важи и да је „златна кока”, вођена је врло невешто, и то од самог почетка.

– У јавном позиву за продају наведено је да се „Телеком” продаје на основу закључка владе који је, иначе, тајни документ, а не на основу Закона о приватизацији. Нису тачна тумачења државних званичника да Закон о приватизацији не важи за продају државног капитала, већ да се само односи на друштвену својину. У том закључку који сам добио тек преко повереника за информације од јавног значаја пише да је „Телекому потребан приватни власник који ће га унапредити технолошки и који ће моћи више у њега да инвестира. Бесмислено је да то пише у закључку владе. Можда је било боље да је донет посебан закон о приватизацији „Телекома”, јер он је тога вредан и да се у њему таксативно наведе за које намене ће бити употребљен новац од продаје, а не да се овако лицитира да ли ће паре ићи у буџет или у инфраструктурне пројекте – каже Ковачевић додајући и да су рокови у овој приватизацији били накарадни.

Прво је важило да је исти рок за куповину документације и достављање понуде. Затим је рок за достављање понуде продужаван неколико пута. Такође је речено да држава продаје 51 одсто својих акција, а пред затварање понуде то је промењено тако да се у том пакету продаје и 20 одсто који има грчки ОТЕ.

Према Ковачевићевим речима, држава у овом тендеру није водила рачуна о општем интересу, јер да јесте одвојила би фиксну од мобилне телефоније и одвојено би их продавала.

– Комисија за заштиту конкуренције код нас не одлучује самостално. Чак и када би дозволила концентрацију капитала уз неки услов због великог тржишног учешћа које би добио „Телеком Аустрија” не би се могла спречити злоупотреба монопола. Баш зато је требало прво реорганизовати „Телеком”, па тек онда га продати. Ми смо већ сведоци из ранијих приватизација да, и када добију дозволу, стране компаније себи омогуће повлашћени положај. Купци фабрика цигарета су добили повлашћене акцизе, а купац НИС-а је такође задржао монополски положај – објашњава Ковачевић.

Према његовом мишљењу, спорни су и савети приватизационог саветника Сити групе, ако су га званичници Србије уопште слушали.

– Сити група је рекла да је вредност „Телекома” 2,43 милијарде евра, а влада је за 51 одсто затражила 1,4 милијарде евра. Зашто је, уопште, одређена минимална цена када је предвиђена продаја у комбинацији тендер и аукција, односно продаја с највише понуђене цене и после лицитирања с тог нивоа – каже Ковачевић додајући да је највећи проблем овог тендера прикривање чињеница.

Јована Рабреновић

---------------------------------------------

Динкић: Тендер треба поништити

Лидер Уједињених региона Србије Млађан Динкић оценио је да је тендер за продају „Телекома Србија” лоше вођен и да је због тога потребно да се поништи.

Динкић је на конференцији за новинаре рекао да је чињеница да се на тендер јавила само једна компанија довољан показатељ да је цео поступак продаје „Телекома” лоше вођен. Он је оценио да „Телеком Србија” не треба продавати под условима које је понудио аустријски Телеком, односно испод цене која је нижа од оне коју је утврдила Влада Србије.

Влада Србије, према његовим речима, није смела да себе доведе у ситуацију да се јави само један понуђач.

Динкић је подсетио да је продаја бившег „Мобтела” била много успешнија, јер је та компанија вредела мање од „Телекома”, а продата је за много више новца, на аукцији на којој су се надметали велики инострани мобилни оператери.

Бета