Фотографије геј парова непожељне

Нови Сад – Појам европског идентитета, отуђење човека од човека, „ослобађање” радника од рада и радног места, медијски извештаји о тучама у парламенту као делу политичке (не)културе, велики плакати венчаних парова истог пола, постављање појасева за спасавање у облику мете на Дунаву..., само су нека од иритирајућих питања која је дванаест младих уметника из Аустрије у виду уметничких радова „населило” у новосадске градске просторе.

Изложба Института за уметност у јавном простору Штајерске „...by the way...”, коју је организовао Музеј савремене уметности Војводине (МСУВ), отворена је 21. марта и трајаће до 21. априла, али је ових дана неочекивано постала део медијског „скандала”. Под притиском, како је све извесније, локалних медија , уклоњен је један од два уметничка рада Феда Ертла, на којем је фотографија мушког пара праћена текстом на енглеском језику „Управо венчани”.

Билборд с геј паром био је постављен у близини Успенске цркве. Други, са истом поруком, али женским ликовима налази се на углу Булевара Јаше Томића и Кисачке улице, и највероватније тамо ће се задржати само до понедељка.

– Чиста је случајност што се један билборд нашао у близини цркве. Један сегмент изложбе аустријских уметника одржава се у галеријском простору МСУВ, а други део су радови који су постављени по граду, и који се баве анализом актуелних проблема у друштву. Уграђивање уметничког дела у јавни простор не може се назвати скандалом, већ је скандал управо покушај да се уметнички изражај представи на такав начин – каже директор МСУВ Живко Грозданић.

Према његовим речима, Институт за уметност у јавном простору Штајерске и МСУВ нису организовали ову изложбу да би Срби прихватили геј бракове, већ је њен циљ успостављање дијалога и покретање дискусија које се тичу различитих животних ситуација изван подручја уметности, уз висок степен толеранције и разумевања културолошких, историјских и других различитости.

– Рад који је постављен на билборду у близини Владе Војводине представља послaнике који се туку у парлaменту. У Дунаву, код споменика жртвама Новосадске рације, налази се уметнички замишљена мета, која подсећа на Нато бомбардовање. Ови радови, никоме нису засметали. Билборди са истополним паровима саставни су део ове изложбе и ми нећемо дозволити да она буде прекинута. Ако буде потребно, поставићемо их на фасаду музеја – категоричан је директор Грозданић.

Билборде са радовима Феда Ертла поставила је фирма „Систем билборд” из Бечеја, а њен власник је издао и наредбу да буде уклоњен онај код Успенске цркве. Ко је власник, нисмо успали да растумачимо, јер Никола, власник за кога смо сазнали да се тако зове (није желео да открива презиме, прим. аут.) и кога смо прво позвали, то је негирао и рекао нам да се обратимо Ђорђу, који, опет, каже да је био само посредник у овом послу.

– МСУВ је са мном уговорио постављање билборда. Речено ми је да се ради о неком уметничком делу, али не шта је конкретно тема, нити ме је то посебно занимало. Међутим, када су новинари почели да зову, Никола је наложио радницима да скину билборд, јер му није било пријатно да га „прозивају” у јавности. Других притисака није било, бар колико је мени познато – био је нешто речитији посредник из Новог Сада.

Он каже да ће билборд са истополним женским паром на углу Јаше Томића и Кисачке остати само до понедељка, 4. априла. Тада ће бити замењен новим садржајем, јер је „на програму друга пропагандна кампања, која је раније заговорена”.

Мирољуб Мијушковић

----------------------------------------

Вернер Фенц, кустос изложбе:

Радови Ертла подстичу на размишљање

Истополни парови у источној и југоисточној Европи генерално себе виде у сукобу с једним снажно патријархално обележеним друштвом у коме централну улогу игра конзервативна, махом традиционална православна црква. У једном таквом окружењу хомосексуалност стоји под табуом.

Радови Феда Ертла, који се држе естетике трендовских модних магазина и истовремено реплицирају традиционалне позе „свадбених” фотографија, уносе у уметност – у том друштвеном контексту – можда саблажњиве догађаје, из којих повратно делују на градски простор и тиме провокацијом подстичу на размишљање.