Цвокоће због "принципа"

ШАБАЦ – Сагласност од нас Радушко Јанковић никада није тражио, а неће је добити ни да дође на коленима! Ово је протеклог викенда дописнику "Политике" дословно рекао Драган Павловић, који Јавном комуналном предузећу Топлана не дозвољава да комшију инвалида прикључи на гасоводну мрежу. Јанковићи су све обавезе платили још у децембру прошле године, али су им радијатори и даље хладни, а цитирана реченица најпластичније илуструје односе у заједничком дворишту у Сремској улици број 33 у Шапцу.

Наш лист је недавно писао о случају 47-годишњег Јанковића, једног од шесторо људи из читаве Европе који су после тешке, 12-часовне, операције тумора кичмене мождине у италијанском граду Верона успели да стану на своје ноге. Због немогућности да се другачије греју (супруга Славица такође је болесна) Јанковићи су 2005. године одлучили да уведу гас. Топлани су платили 1.132 евра за прикључак, и још двоструко толико издвојили за котао и унутрашње инсталације, а уговорени рок за завршетак радова износио је 90 дана.

Међутим, када је у марту ове године требало гас од улице спровести до куће, побунили су се Павловићи:

– Била је субота ујутро, нерадни дан. У дворишту су се појавили неки људи, који су се "мотали" око ограде и галамили. Нисам им дозволио да копају, јер је за све грађевинске радове неопходна сагласност свих власника – каже Драган Павловић, демантујући да је на раднике које је ангажовала Топлана потезао пушку.

Иако у овом заједничком дворишту, површине осам ари, живе четири породице, а они нису директно "прозвани", Павловићи инсистирају да се чује и њихова страна. Притом, Драган није вољан да буде цитиран у новинама, већ би да случај објасни његова супруга Зорица, која је "потпуно у овој материји".

– Јанковићев објекат је нелегално саграђен, и он није ни могао добити прикључак на гас. О томе смо писмено обавестили и Топлану. Проблем, међутим, није толико у њему, колико у његовом зету Владимиру Бајићу, председнику Окружног суда у Шапцу, чија је кућа такође овде и нема све дозволе. Према катастру, они имају мање простора од осталих корисника, а заузели су више од половине дворишта. Бајић нас је тужио за наводно ометање државине, и ми смо морали да затрпамо улаз у подрум, да срушимо бетонску стазу и платимо силне судске трошкове – каже Зорица Павловић.

Она истиче да су са Јанковићем били пријатељи, да му је као медицински радник помагала у болести, и бринула о његовој деци када је отишао на операцију. Тврди да није реч о каприцу, већ о принципу!

Председник Окружног суда у Шапцу Владимир Бајић каже да су му дојадила неистина – да је незаконито подигао једноспратну кућу у Сремској 33, коју проносе Павловићи. Показао нам је урбанистичку дозволу од 25. фебруара 1987. године, допуну исте дозволе од 24. јуна 1987. године и грађевинску дозволу од 31. јула 1987. године. За спорно поткровље (није добио сагласност Павловића) у законском року поднео је захтев за легализацију.

– Да је којим случајем било другачије, тадашња општинска власт која се противила мом избору за председника суда, то би итекако искористила. Павловићима је 2004. године срушено оно што је заиста било нелегално, и то после спора који је трајао читаву деценију. Не кажу да су им и оба стамбена објекта у дворишту мимо грађевинске дозволе, што је 16. октобра ове године утврдио надлежни грађевински инспектор. И то није све, али не желим да полемишем – наглашава Бајић.

Радушко Јанковић, донедавни глумац, режисер и новинар на приватној ТВ АС, а сада стопостотни инвалид са пензијом од 8.000 динара, каже да не зна како ће се његова породица грејати ове зиме. И не може да схвати шта га је снашло:

– Као да сам се после операције вратио у неко друго двориште!